Naš narodni život

94 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

кући.' Једино кад не би имао браће, наслеђивао је и имање свога оца;“ но тешко се дешавало да је неко допустио да му једино мушко дете други посини. Само у околини Сиња и на острву Ластову посинак има права и на део своје очевине,з

8. Посинак прима на себе дужност да нове родитеље поштује, чува и да их, кад умру, као прави син сахрани,“

9. Посинак се не сме издвајати из куће нових родитеља, док му је поочим жив".

10. Ако би се посинак, временом, показао невахвалан према новим родитељима, или не би испуњавао дужности према њима, или, ако би их ма којим начином осрамотио, поочим има права да га исплати као најамника за све време док је у његовој кући био и да га отпусти. Тиме између њих. престају сви дотадашњи односи и сва права и све дужности, која се посињењем условљавају. У Македонији се рђав посинак просто отерује. Да би се поочим обезбедио да посинак не тражи плату за проведено време у његовој кући, он, при посињењу, измери посинка на кантару, па нађе један камен исте тежине, измери и њега и закопа га у кући. На случај да се, доцније, посињење поквари и посинак затражи плату, поочим пред судом измери закопани камен и тражи од суда да измери посинка, који је сад, наравно, тежи но за време посињења, и да му плати разлику у људском месу. Како посинак на то не може да пристане, то се просто изгони.'

7 У. Вогтс, 310; Л. Грђић |, 211.

2 Хбђотте га паг. 2100: : обгсаје ХХП, 292. 8 У. Вог14с, 310.

+ Срп. Ешн. Зборн. ХМ, 301, Х1Х, 270.

5. Л. Грђић, [, 210.

5 дет, 211.

"С. С. Бобчев, Блгарскшиђ зторидически обичац 1 289—290. Г. Бобчев мисли да је ово турски обичај.