Naša književnost

5 Е: -

306

ника. Василије Торкин у свим својим поступцима и делима показује карактер који је до сржи народни. Он има природну интелигенцију и лично лукавство. У маршевима и борби служи као пример млађим војницима. Поема је написана једноставним народним језиком Некрасовљеве школе. Твардовски је у поеми „Василије Торкин“ приказао човека руске земље и великог родољуба.

Међу · награђеним песницима налази.

се и талентовани претставник украјинске литературе Леонид Первомајски — аутор зборника стихова „Земља“ и „Рођендан“ чију смо приповетку“ објавили у прошлом броју нашега часописа. Основна тема ових књига је борба за ослобођење Украјине од немачких окупатора. Первомајски је веома снажно описао два периода ове борбе. Његови стихови су пуни сликовитости и борбености. Песник-војник, он је прошао заједно са Црвеном армијом цео пут историског напредовања, од Стаљинграда преко његове домовине У“ крајине и Карпата до саме јазбине фашистичке звери — Немачке. Стихови Первомајског су песнички докуменат нашег времена. ;

Од драмских дела награђено је дело Алексеја Толстоја _„Мван Грозни“ и драмска бајка Ф. Маршака „Дванаест месеци“. Лик Ивана Грозног привукао је пажњу многих совјетских драматурга. Међу делима која су посвећена овој великој и сложеној историјској фигури налази се и дело Толстоја, које се састоји из два дела „Орао и орлица“ и „Тешке године“. Толстојев Иван Грозни истиче се као дело велике уметничке снаге, у коме се на нов начин са максимумом пластичности приказује лик

Грозног. — Маршак је узео за основ.

словенску бајку и створио је снажно дело у прози, које је пуно фантастичних слика, привлачних за младог гледаоца. Ова бајка која је богата ликовима има и васпитни значај. Стаљинову награду добио је такође превод „Божанске комедије“ („Пакао“ и „Чистилиште“) од Дантеа, :пји је превео М. Лозински. Да се преведе оваква сложено дело било је потребно не само познавање језика и епохе већ и ве-

Наша књижевност

лики песнички дар. Ове особије у пуној мери има Дантеов превод лац ЛоЗИнСКиИ. Одувек се веровало у стајо правило по коме „у рату музе ћуте“. Али совјетски народи, и у часовима највећега искушења, показали су да то правило за њих не важи. Они су упорело с највећим војничким подвизима ствгзали и уметничка дела високе вредности.

ТЈА.

„Украјински партизани“ од Леонида Коробова. У овом рату су многе земље имале своје партизане. Негде су партизани, због пропасти целокупне раније државне организације, били једина права снага отпора против непријатеља. Негде су се партизани борили у непријатељској позадини, остајући у вези с регуларном војском своје земљг и снабдевајући се из ње. Такав је случај био у Совјетском Савезу.

Тај партизански систем ратовања види се из ове књижице ратнога дописника Коробова. Његове ренортаже из окупираних словенских земаља Украјине, Беле Русије и Пољске на једноставан и баш зато импресиван начин причају нам неравну борбу совјетских и пољских партизана против немачке организоване војне силе, борбу толико сличну нашој. Али у њој има и некг различности: Украјинци у тој борби покаткад и нехотице изгледају као запорошци; иду у 604 с хумором и са свирком, а у Пољака се осети понеки потез из старих њихових буна из тридесетих и шесетих годана прошлога века, кад су устанке поглавито дизали племићи.

Из ових репортажа види се још нешто: да су терет партизанскога рата и у Пољској углавном сносили украдински совјетски партизани, пошто је пољски отпор био разједињен и малих размера. Совјетски партизани су имали толико смелости, да су усред рата, кад је немачка војска била још дубоко у Русији, упадали чак у Источну Пруску и тамо палили села за одмазду 3607 спаљених пољских села.

Међу личностима партизанскога рата, које је Коробов дао с пуно рељефа,