Naša književnost
свој наслов Сандић је заменио новим називом Зло са памети, али постоји и један познији превод који је 1904 године објавио у Нишу К. ЋЂ. Поп-Манић. _ Сандићев превод, иако би нам се данас чинио мало старински, успео је; можда би, мало дотеран, користио и данас.
Биће од интереса овде поменути да је 1879, приликом педесете годишњице од Грибоједовљеве смрти, новосадски лист „Позориште“ објавио дужи чланак о њему, а да је у „Делу“, у петој књизи, 1895, забележена стогодишњица његова рођења. О његовој трагичној смрти београдска „Штампа“ донела је 1905, у 353 броју, чланак Убиство једнога посланика. Једна глава из руске дипломатске историје. Али ће од тих написа свакако бити најзанимљивији чланчић некога Радована у „Малим новинама“ Пере Тодоровића (1894, бр. 94), у коме се Грибоједовљева комедија примењује на прилике у Србији.
Б.К.
Два конкурса: за химну и за три драме. — Президиум Народне скупштине ФНРЈ расписао је следећи конкурс за државну химну:
„Пошто је ослободилачки рат против фашистичких освајача победоносно завршен, проглашена Федеративна Народна Република Југославија и усвојел њен Устав, потребно је да се химна уХеј Словени!“, која је ушла у употребу као привремена државна химна после Другог заседања АВНОЈ-а, дакле у данима жестоких битака Словена за свој опстанак, замени новом, званичном државном химном. У ту сврху Президијум Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југослави= је расписује конкурс за текст државне химне Федеративне Народне Републике Југославије.
Државна химна треба да садржи четири основна става;
1) Несаломиво братство и јединство југословенских народа остварено У ослободилачкој борби против иностраних завојевача као услов и плод ослободилачке борбе;
РВИ 5 8 _ Наша књижевност
•
2) Народна Република, као државна форма нашег братства и Јединства, као гаранција суверенитета и слободе свих наших народа и сваког нашег народа понаособ;
3) Стваралачка вера у расцват наше државе, њене привреде и културе, као основе човечнијег и богатијег живота народних маса;
4) Југословенска армија, која је била не само ослободилац, него и један од стваралаца наше државе, да израсте и да се развија заједно с њом, као будни чувар тековина ослободилачке борбе, завета палих хероја, као чувар и фактор напретка наше отаџбине,
Државна химна Федеративне Народне Републике Југославије треба да има највише пет до шест строфа, подразумевајући ту и евентуални припев. Потребно је да химна буде написана везаним слогом, како би се могла компоновати као песма. Химна треба да буде написана у што свечанијем полетном тону, сажето и садржајно. Право учешћа на конкурсу имају сви држављани Федеративне Народне Републике Југославије. Текст може битни ваписан на српско-хрватском, словеначком или македонском језику с тим да словеначки и македонски аутори настоје да напишу и текст на српско-хрватском, како би се сачувала верност оригиналу. Крајњи рок предаје рукописа јесте први мај 1946 године.
Оцену текстова и избор химне извршиће жири, који сачињавају Јосип Видмар, књижевник, Милан Богдановић, књижевник, Мирослав Крлежа, књижгвник, Милован Ђилас, публицист, Оскар Данон, композитор, Димитар Митрев, књижевник. Изабрани текст биће награђен са 25.000 динара, а два друга најбоља текста са по 10.000. динара. Кад се утврди и објави текст химне, расписаће се конкурс за музичку обраду.
Рукописе треба елати на адресу: Президијум Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, са назнаком: „За жири“. Рукописе треба обавезно потписивати шифром, а у затвореном коверту објаснити шнфру правим именом и презименом, као