Naša književnost

и подацима о месту становања, досадашњем и садашњем раду. ж

Одељење за науку, уметност и културу Министарства просвете Србије расписало је следећи конкурс за драме.

„Министарство просвете Србије, у циљу унапређења наше драмске књижевности и позоришне уметности, расписује конкурс за три најбоља драмска дела, која ће бити награђена наградом Министарства просвете Србије са 15.000, 10.000 и 5.000 динара.

Услови конкурса су следећи:

1) Дело треба да обрађује једну од следећих тема: а) из народноослободилачке борбе; 6) из времена окупације; в) из нашег прошлог или савре-“ меног друштвеног живота; г) из наше историске прошлости;

9) Дело може бити у прози или стиху, необјављено и неприказивано раније, а по трајању довољно да испуни једно позоришно вече;

3) Рукописе откуцане на писаћој машини у дупликату, и потписане, треба поднети или поштом послати Министарству просвете Србије (Одељењу за науку, уметност и културу) најдаље до 1 јуна 1946 године;

4) Министарство просвете Србије задржава право да награђена дела у ступи на приказивање првенствено народним позориштима у Србији, или да их штампа, уз уобичајени хонорар и тантијему писцима.

Жири за оцену поднесених радова одредиће Министарство просвете Србије.“ Ур.

Писци у непосредном додиру са публиком. — Удружење књижевника у Београду почело је да практикује једну новину за нашу књижевну публику: да писце ставља у непосредни додир са читаоцима, пред којима се они сами приказују у својим делима и у лично, скоро интимно даваним објашњењима о њима. А публика их са своје стране, директно апострофира свима питањима која јој се учине занимљивим и важним да им се поставе. То су т.зв. солистичке књижевбе вечери, дакле не, као досад, оства-

риване у групи и разноврсне по садржају, него ограничене само на јед-

ног писца, који, на овај начин, има

могућности да се исцрпније читаоци“ ма и љубитељима прикаже и да им лично, непатворено о себи пружи најпотребнија објашњења и најбољу илустрацију. Писац прво говори о самоме себи, о своме раду, о развоју своје делатности, о главним покретима којима у стварању подлеже, а онда чита низ својих одабраних састава. На крају, одговара на питања која се слушаоцима природно намећу. И тако публика упознаје писца у непосредном међусобном општењу, у, тако рећи, једном дијалогу између ње и писца. Идеја је несумњиво оригинална и показала се и корисном, као практично целисходна, јер су овакве вечери код наше публике изазвале најживље интересовање. То је, уосталом, један доказ више да се данас литератури обраћа активна пажња и да писац и његово дело имају ону највишу потпору и охрабрење, који се зову поштовање и љубав читалаца.

На првоме од ових вечери, приређеном 6 о. м., читао је своје стихове песник и приповедач Бранко Ћопић. Вече је отворио књижевник Јован Поповић једним објашњењем оваквих приредаба. Ћопић, добро познат нашој публици по својој лирици из борбе, као и по приповеткама које сликају нашега човека у тешким данима патње и величине, а не мање и по својим саставима за децу, који данас иду у најбоље примере дечје литературе, био је за све време читања и разговора у најдиректнијем општењу са слушаоцима. Говорећи о себи и о своМе раду, изложио је једну малу, сажету књижевну аутобиографију, на начин толико једноставан и неусиљен, да потсећа на оно занимљиво народско причање којим се одликују људи његова краја. А затим је прочитао више песама, из разних етапа свога стварања, па међу њима и неке поетске са ставе за децу. Контакт између њега и публике је био до краја непрекинут, па се је иста та непосредност показала и у дискусији. Питања која су поставља-