Naša književnost

О Вуку као писцу · = 191

Одговарајући онима који су из сентиментално-патриотских разлога сматрали да према тада још ретким српским писцима критика не треба да је строга, Вук пише, 1820 г., „Боље да ниједног списатеља немамо, него да само рђаве имамо!“ Његово строго, и у ствари реалистичко схватање књижевног посла и позива избија јасно и одређено. „Никакав мајстор не ради свога заната, не знајући шта гради ни како гради... Тако сваки мајстор свој занат ради, тако треба и списатељи да пишу.“ Његови рецепти књижевног посла упрошћени су и народски казивани, али показују правилан став и добар начин. Стихове народних песама лако је репродуковати, каже Вук, али „у писању приповјетки већ треба мислити и ријечи намјештати, да не би НИ с једне стране било прећерано“. Стога треба веровати његовој карактеристичној и речитој исповести: „Али ће ми слабо ко вјеровати и и разумјети, како је приповјетке тешко фисати.“

А његова проза потврђује његове погледе и задовољава захтеве

мајсторства и професионалне савести, •

Речено је: „Вук је творац чисте српске прозе и стила“ (Љ. Стојановић). Гледајући боље и изближе Вукову прозу, могло би се слободно рећи: Рационалиста по својим схватањима и погледима, Вук је реалиста по поступцима и начинима на које оно што је видео и сазнао књижевно приказује и уобличава. Разуме се да овде није и не може бити реч о реализму у пуном смислу речи, тј. о књижевном правцу који је крајем ХЈХ века и почетком ХХ века дао и светској и нашој књижевности њена најбоља дела и који у наше време доживљује нов развитак и преображај. Разуме се да се тај израз — реалиста мора употребити са свима ограничењима које временско одстојање и промењене прилике намећу, али ако пођемо од основне и најобичније дефиниције да је реалистичка она књижевност „која тражи најобјективнији и најконкретнији израз да уобличи уочену стварност“, и да је реализам, по речима једног старијег Француза, „Ја «тпсвгће дЧапз | агг“ (искреност у уметности), ми ћемо лако увидети да су речи реалиста и Реализам у Вуковом случају само формално и привидно анахронизми, а да уствари одговарају, бар једним добрим делом, доминантним цртама Вукова духовног склопа и основним методама његовог књижевног рада. ;

Међу особинама које тражи техника доброг писца реалисте, три су, по нашем схватању, битне, То су: пажња, избор, и смисао за карактеристичну појединост,

Пажња игра велику улогу у пишчевом послу. За Балзака је неко рекао да је сав око, „ништа друго до око“. Та вечно будна свесна пажња одваја писца од других стваралаца уметника, она изазива у извесном смислу професионалну деформацију пишчева духа, тако да је он и увек свуда присутан и стално усредсређен, код сваке поједине ствари, на оно што је битно, значајно, и неопходно да се једна слика