Naša književnost

204

Наша књижевност

пред родитељом. — А ових дана нигдје да нађеш радника, да би дукат дао! Морао сам сам самцит, овако болестан, да стојим три дана у води до кољена, факат... А да је било надничара, не бих изгубио оволико дана, него бих могао овдје понешто организовати за вас, имам, хвала богу, искуства, иако сам за теже послове... — рекао је док смо се руковали. 5

Младићи су стали позади учитеља, а он је извадио и показао љекарско увјерење, рекавши како, ма да болестан, неће да се издваја од народа, ни да се на његову кућу показује прстом, те нема разлога ни да му се пушка одузима. — Посла код вас има много, стижу и избјеглице... А ако треба — ја ћу и на положај, — рекао је, не вјерујући да му се то може посигурно десити, и не дајући младићима да дођу до ријечи и објасне неочекивани обрт.

Младићи су га гледали нестрпљиво и мрзовољно, нарочито Вук. Али учитељ се није дао збунити. Оних дана прије су се збуњивали они који су имали да одлучују о оваквим стварима. И тако се Новица прогурао као човјек с којим је мобилисана још једна пушка, Истина, добио је оно на шта баш није био приправан: упућен је с куририма на положај. А Вук је тако опет остао без пушке. И док је учитељ, излазећи из станице, гледао у облаке и вајкао се на свој реуматизам, Вук је стајао поред врата, с рукама на кајишу око блузе, готов да учитеља удари ногом или да га пљуне.

Те ноћи присуствовао сам састанку другова руководилаца, одржаном на самом положају, око ватре која је била наложена у малој љесковитој вртачи. Другови су говорили како смо ми подигли устанак осјећајући живо и оштро само прве сукобе и битке, а не осјећајући, не мислећи, чак и избјегавајући да мислимо конкретно о наредним проблемима. Сада, кад су прва питања ријешена, и кад су се пред нас појавила нова питања, тежа од првих битака, ми смо се уплашили, па се слијепо држимо старих, све преданије се бавимо око ситница које из њих произилазе, настављамо да трчкарамо од човјека к човјеку и од положаја к положају, сви одлазимо на фронт који има своје одређене и устаљене радње и обичаје. М тако је позадина остала. без организатора, препуштена људима који су се противили устанку и нијесу хтјели у борбу. Свима је било јасно да више нема увијања и да се, ма колико то изгледало тешко и нерешљиво, мора приступити новим задацима. Одлучено је да се четири човјека, искусна и погодна за разне послове у позадини, одмах повуку с фронта. Ујутру, ја сам се, час настојећи да нове послове видим у конкретним детаљима, час настојећи да побјегнем од конкретизације и детаља који се никако не дају повезати у сигуран ланац, вратио у станицу, заједно с капетаном Мирком Јововићем, који је од првог дана био на положају, а сада је, поштапајући се дугом туристичком мотком, ишао у наш општински центар да помогне при организацији једног стварног, војничког руководства за читав крај.