Naša književnost

Наш књижевни језик " 221

Мора се приметити да је понешто и код нас, као и у Совјетском Савезу, при брзом развијању догађаја добило привремену обраду. Тако су се и код нас, за потребу уређења које се хитно стварало, одомаћиле књижевне речи састављене од почетних слова различних ин. ституција (АСНОС, АВНОЈ, УСАОЈ и т. д.). То су, по себи се разуме, пемоћне, управо условне, и привремене речи; али оне, у знатној мери, олакшавају споразумевање. Оне су се распрострле по целоме свету и тешко ће бити уклонити их сасвим из језика. Ја не делим ту спги мизам акад. Обнорског. Јер је у природи језика да се служи за извесне појмове и знацима који, сами по себи, могу бити сасвим празни, сасвим условни. М није несрећа у томе. Већ се од тих речи тражи да својим обликом довољно јасно значе онај саставни или сложени израз који оне треба да обележе. Ту настају тешкоће. Али — о томе другом приликом и на другом месту. Треба се заиста трудити да такве речи,

које не пристају обично у нашу језичку систему — и уколико се тите и исказивања различних односа у реченици и могућности грађења изведених речи, — не преоптерете, без крајње потребе, књижевни речник.

У новом стварању државног поретка Совјетска Русија била нам је у многоме углед. Много се преводило са руског језика и још се лданас преводи. Читају се у знатно већем броју него икад руске књиге, руски часописи и дневни листови; учи се руски на свим странама, и знатно се више говори руски данас него икад. Разумљиво је што су се за потребе наше културе узимале у зајам и руске речи тамо где је 4 требало; али су се каткад те границе и прелазиле. Ја верујем да је у првом случају то привремено, а у другом — и сасвим излишно. Нема сумње да ће се за оне прве случајеве наћи и добре наше речи, ако 4 се буде на то мислило и о томе водила нарочита брига. Јер не треба || губити једно из вида. Истина је да наш књижевни језик нема велику писану традицију као што имају други језици; сетимо се на пр. да је енглески језик имао крајем ХМ в. — Шекспира, а талијански у ХИ в. — Дантеа! Али је наш језик врло богат и гибак. Наравно, ако је потребно обележити какав нов појам или предмет, ту наш језик (као и ниједан други) не може дати одмах добру потребну реч. Њу треба начинити онако како народ гради нове речи и везати за њу нови појам 24 или претставу новог предмета. Из стране речи треба саму претставу | — тако рећи — прелити у нашу реч; а то није увек тако лако. Зато је често неизбежно послужити се страном речју; али не треба никад заборављати да је то само привремена позајмица која је наш дуг лепоти и чистоти књижевног језика само одложила, али га није одужила. На крају данашњег говора нашег о савременом књижевном језику ја морам поменути и једно болно место његово које нас све подједнако тишти. То је говорни књижевни језик! Сви знамо колика је неуједначеност његова и у првом граду наше земље! И можда је у њему

«;