Naša književnost

Пол Верлен и декаденти а 225

сти и не позива у небеса и на стварање новога живота, већ што учвршћује и озакоњује стари живот.

Јавила се потражња филозофије која би оправдала буржоазију, избио је и предлог за такву филозофију. Оптимистичка благост Ренанова навела га је, према захтевима тога новога друштва, да дође у противуречност са самим собом. Тен је такође ставио неколико опека у зид који је буржоазија дизала, да би се заштитила од могу. ћих прекора савести. Затим још неколико напора, неколико потеза, и положај буржоазије је био учвршћен.

Тада се у Француској, која је увек живела брже од других земаља, створила загушљива и мемљива атмосфера, у којој је ипак врло лепо дисао Пол Астје и сви људи његовога типа, присталице праволи· ниског материјализма и који су се скептички држали према свему

што је било идеално и што је позивало да се живот преуреди у смислу приближавања истини и правичности у односима човека с човеком. 2

Створила се атмосфера потчињавања стварности и факту, живот је постао духовно сиромашан и умом таман, појавили се до тада немогући процеси Вилсона и Ко, разноврсне „Панаме“, потпун пад морала, оскудица идеализма, и тобож филозофско исповедање слободе греха заузело је место оног правог исповедања слободе од греха, док је морал све ниже и ниже падао.

Постали су могућним процеси поводом кривица због продаје политичких тајни државе њеним непријатељима, као што је Драјфусов процес; постало је могуће много шта подло и ниско, много шта „што је било потпуно немогуће и за четврт века пре“. И у време док су једни живели и дисали у овој атмосфери слободно и лако, други — честитији, осетљивији, људи који су тежили за истином и правичношћу, људи са захтевима према животу, гушили су се у овој атмосфери материјализма, меркантилизма и моралне оскудице, гушили су се, тражећи излаза из буржоаске клоаке, из овог друштва самозадовољних свиња, ускогрудих, тупих, покварених, које не знају ни за какав други закон сем животног инстинкта, и никакво право сем права јачег.

Људи тананијих живаца и благороднији душом лутали су кроз животну таму, лутали тражећи у њој чист кутак, често ишли против самих себе и гинули, незадовољени, ништа не нашавши, гинули увређене душе, намучене дреком поквареног и развратног живота њихове миле и веселе Француске, некад земље витезова, сада земље угојених и разузданих трговаца, који су се осећали господарима ситуације.

Пропао је Мопасан, огромни таленат, отрован тамњаном буржоаских похвала, истрошивши се у стварању сићушних, голицавих новела

које изазивају пожуду и које су читали рентијери после обилнога ручка.

а ада Ва

понизи дај 5

С ИЈ