Naša književnost

зирном попут горскога поточића, делује као Бранко Радичевић у нас, као песник који пева у почетном раздобљу једне поезије а не у њеном пуном расцвату. Једна од његових најлепших песама која се најчешће находи у антологијама, Млада жетелица, најчистији је образац тога наивнога и у исти мах дубоко песничкога израза:

Сунце на небу стоји високо, жарко милује мајку земљицу.

· Тужно девојци, =: тешко у пољу,

мучно жети јој

класје ражено.

Сву је сажегло поље омарно, жарко гори јој лице блеђано.

На груди спушта главу жалосну, а клас пожњевен руци измиче...

Што ми девојка жање, не жањег Што се замисли гледећ странчицом 2

Јао, јадној 101 срце млађано, боли је силном бољком незнаном!

Јуче пошла је у дан недељни, у луг је пошла брати јагоде.

С њом се нашао млађан јуначе, први пут није што се састао.

Ја л' се састао, ' ја л се сусрео, стао, гледао,

па уздануо.

Наша_

књижевност

Па је запево

тужно, _ пој се лугом

А њој

жалосно, далеко разлег'о.

у срцу,

срцу дубоку, пој одјекнуо,

у њем

остао.

Тужно, тешко ј01

тешко мучно 2 класје

· "Поред оваквих

ју пољу, жети 101 ражено.

стихова, Кољцов је

у овом истом наивном, али дубоко осећајном изразу дао и горке стихове 2

тешкој сељачкој ским јармом. У он пева судбу силом, по за недрагога. У једнога

сељака,

судбини под спахиРуској песмн

јадне девојке коју су спахијиној

наредби удали Размишљањима мужик оплаку-

је своју „судбу горку“, ропство које му је разорило сву његову „снагу голему.“

ИМ све је то велики народни песник Кољцов дао у израду народних руских умотворина, дајући им печат своје лич

ности и једну

оригиналну

стилизаци-

ју због које се Кољцов никако не мо-

же назвати подражаваоцем

него вели-

ким уметником који превазилази своје

узоре.

Б.К.

М. Јовчук — „Основне црте руске класичне филозофије ХЈХ века“. — И

поред свих мање

више успелих поку-

шаја и делимичних, мање или више на-

учно правилних осврта на руску

сичну филозофију

клаХ1Х века код нас,

данас пред нама још увек стоји велики и значајан задатак да се тачно и

исцрпно упознамо

са развојем руске

филозофске мисли, која је, нарочито у Х1Х веку, ослањајући се добрим делом на тековинама науке и филозофије у самој Русији, као и на тековине научне и филозофске мисли целокупне културне историје човечанства, допринела у великој мери развоју научне и филозофске „мисли уопште. Тај период на-

=