Naša književnost

ту

у вић анввив и памет ћи

5 Ћ |.

школе. Александар Златковић, који је необично сугестивно оживео лик Пубе Фабриција, дао је своју улогу у беспрекорно. техничкој концепцији, визуелно изванредно оствареној, са нешто мало сувише наглашеним гестама и дефектним покретима. У говорењу текста, нарочито за време јуридичког образлагања одбране барунице, осетио се интетектуални напор, који није у сагласности с одликашким духом рутинираног јуристе. На репризи исту улогу тумачио је Паја Богатинчевић, с много мање техничке израђености, али с више природности и једноставности. Воја Јовановић дао је доктора Алтмана без праве боје и рељефа, сувише круто и без специфичних аграмерских обележја. Владета Драгутиновић, у улози старог Фабриција, сувише је спољашње наглашавао своје мађарско порекло. Дивна Радић-Ђоковић, као Ангелика, и поред заобљености улоге као целине, није успела да оживи онај болни и привидни доминикански мир, у који се она повукла после бучног монденског живота. Осећању здравља и самозадовољства, које је зрачило из њеног лица, није смело бити места у интерпретацији ове крхко оцртане и сублимне личности.

Дара Милошевић у улози барунице Кастели-Глембај показала је нове могућности свога дара: снагу у вајању карактерних улога. Изванредна у првом чину, са својим саиднбонбон-гласом, својим мигренама и својим Мондшајн сонатама, изазовно еротична и шармантна, са нешто мало преосталог реквизита из француске љубавне мелодраме, она у трећем чину, кад избија сва гадост њених убеђења и намера, није имала довољно природности и убедљивости (отуда надокнада у лажном подизању гутуралних тонова!).

Божидар Дрнић дао је д-р Силбербранта у необично пластичном приказу, са изванредно погођеном маском и мајсторски подвученим детаљима (подизање обрва и др.). Кад би у овој улози била мало јасније наглашена привидна

"супротност између његовог ауторитативно смерног држања у првом чину и ње-

говог бедног показивања правог лица у другом, ова креација ишла би у највиша остварења наше позорнице. Поворке гостију, безразложно групиране у парове, који промичу марионет-

ским кораком лутака са старинског зидног часовника, без потребне живости џи темпа, биле су изванредне по аутентичним маскама.

Ели Финци

прије |

Је