Naša književnost

ва, Макаренка, Тихонова и Гросмана. Од наших писаца, поред већ изишлих, »Култура« ће објавити дела -Прежихова Воранца, А. Цесарца, Мишка Крањца, Јована Поповића, Р. Зоговића.

Посебно место у програму »Културе« имају филозофска и историска дела, као и дела политике и економије, класична и савремена, међу којима су дела Плеханова, Павлова, Лафарга, Александрова, Пам Дата, Трајнина, Варге, Калињина, Гака и Вишинског, поред већ објављених. Нашу културну историју у програму »Културе« заступају дела Светозара Марковића и Димитрија Туцовића. Од популарнијих научних дела »Култура« ће објавити дела Опарина, Бајева и Шишакова, Новикова и Парамонова, Југова, Бардина, Ферсмана и Јаковљева. А после Гогоља, Пушкина и Чехова, монографије о Тицијану, Леонарду да Винчију, Рјепину, Мусоргском, Толстоју, Горком, Љермонтову, Крилову, Мајаковском, Радишчеву, Доброљубову, Чернишевском, Бјелинском итд.

Док се издавачки програм »Културе« оријентише добрим делом према најзначајнијим остварењима философије и науке, Државни издавачки завод Југославије у своме програму претежно наводи дела наше и стране класичне и савремене лепе књижевности. Од наших класичних писаца програм »Дизјуга« садржи дела М. Држића, Његоша, Стерије, Мажуранића, Вука, Петра Кочића, А. Ковачића, ВЈ. Новака, Цанкара, Јаше Игњатовића, Марка Миљанова, Јосипа Козарца, Матавуља, Боре Станковића, и других, Од савремених писаца Мишка Крањца, М. Крлеже, Прежикова Воранца, Р. Зоговића итд.

Врло савестан и врло разнолик је избор дела из светске књижевности, који је захватио велики број најбољих дела руске класичне, совјетске, француске, енглеске, пољске, чешке, старогрчке, (бугарске, америчке, шпанске, норвешке, немачке, белгиске и источњачхе књижевности. Од руских класичних писаца »Дизјуг« ће објавити дела · Радишчева, Пушкина, Гогоља, Островског, Достојевског, Л. Толстоја,

“У

Љескова, Чехова, Корољенка, Тургењева, избор реалистичке критике (Бјелински, Чернишевски, Доброљубов, Писарев, Горки итд.) и друго. Од совјетске књижевности: А. Толстоја, Шишкова, Вершигоре, А. Степанова, Леонида Леонова, Тињанова итд. а из осталих књижевности дела Раблеа, Лесажа, Дидроа, Балзака, Стендала, Флобера, 30-

"ле, Мопасана, Ростана, Франса, Свифта,

Дефоа, Текериа, Дикенса, Скота, Елиота, Бронтеа, Голсвортиа, Рејмонта, Жеромског, Витлина, Чапека, Вазова, Алека Константинова, Мелвила, Твена, Лондона, Франциска Кеведа, Паласиа Валдеса, Ибзена, Хајнеа, Томаса Мана, Де Костера. Из старогрчке књижевности Есхила, Софокла, Еурипида и Аристофана. У серији »Сведочанства из ослободилачког рата«, поред већ објављених, изићи ће други део Дневника В. Дедијера, а у серији »Дечја књижевност« неколико одабраних дела из страних књижевности,

Исто тако богат је и избор дела из природних и друштвених наука и теорије и историје књижевности, међу којима, поред осталих, »Дизјуг« најављује Историју енглеске књижевности у два тома, Историју француске књижевности и од Тимофејева Теорију књижевности. Издавачки програм »Просвете«, државног издавачког предузећа Србије, разрађен у 10 серија, садржи углавном научно-популарна „дела, наше класичне и савремене и приличан број страних писаца, популарну Педагошку и Музичку (библиотеку, дечју књижевност наших и страних аутора, класичних и

· савремених, и приручнике. Док серија

»Популарна наука« садржи дела већа по обиму, »Наука и живот« је низ малих популарузаторских свезака, које треба и по обради и по обиму и по цени да буду приступачни најширим народним слојевима, као што, кад је

_ реч о књижевном делу програма, се-

рије »Изабрана дела српских реалиста«, »Културна историја«, »Страни писци«, »Савремена совјетска књижевност« и дела изван серије садрже већа дела, 4 »Јевтина библиотека« треба,

4 Ми

пре %

на ера

с па