Naša književnost

— овај ће дан бити коначна победа народне слободе. Дан када контрареволуција коначно буде Пра И рВаТа биће дан коначног триумфа устава... Тако је било — у свим европским буржоаским издајама. Тако ће бити.., да ли ће тако бити, господо, у Русијиг „Победоносна поквиреност или

ес-ери,присшалице кадата,“ 1907, књ. ХГ, стр. 158160.

ШЧЕДРИНОВА САТИРА И ЛИБЕРАЛИ

Срамно чувена књига „Бјехи“ која је имала огроман успех у либерално-буржоаском друштву, скроз прожетом ренегатским тежњама, изазвала је недовољан отпор и недовољно дубоку оцену у демократској средини.

То се догодило делимично због тога што је време успеха књиге „Вјехи“ пало у час кад је „отворена“ демократска штампа била готово сасвим угушена. Ае •

Сада г. Шчепетов у „Руској мисли“ (август) излази с обновљеним издањем „вјеховштине“. То је сасвим природно од органа „вје-

ховаца“, који уређује глава ренегата, господин П. Б. Струве, али ће

исто тако бити природно и од демократије, нарочито радне демократије, ако сада врати бар мало од онога што је дужна „вјеховцима“. | и

Поди Шчепетов излази у форми скромног „писма из Француске“ — О Русима у Паризу. Али се под том ПИР формом крије у самој ствари врло одређено „разматрање“ руске револуције 1905 године и руске демократије.

- „Код свих је још у сећању — пише вјеховац — та бурна ке дајте, молим вас! за кога бурна, најпоштованији господине либерале2), немирна и сва крајње замршена 1905 година...“ .

„Немирна и сва крајње замршена“! Колико прљавштине и блата мора бити у души човека који је у стању да напише такве речи! Немачки противници револуције 1848 године назвали су ту годину „лудачком“ годином. Исту ту мисао или, тачније, исти тај тупи, подли страх изражава руски кадет из „Руске мисли“

Ставићемо му насупрот само мало најобјекливнијих и „најскромвијих факата, Радничка зарада се те године пела више него икад дотле. Арендне су цене на земљу падале. Све врсте радничких удружења —- све до послуге — расле су с невиђеним успехом. или

јевтиних издања О политичким темама“ народ, маса, гомила, „дно“ је .

читало тако жедно као што се још никад није читало у Ру сији. . Њекрасов је клицао у давно и давно прохујала времена:

1) Вјехи — Путокази. . "4 Прев.