Naša književnost

6 Наша књижевност

положај. Истина, није био никад наочит ни леп човек, али није био ни без достојанства и држања које одговара његовом реду људи. Био је пажљив и сладак у говору, уредан и пробирач у оделу. Као млад калфа провео је две три године негде у Аустрији, одакле је донео не само многа знања, него и тамошњи углађени начин општења са муштеријама. Она је била сирота девојка. Отац јој је био мали чиновник једног осигуравајућег друштва, управо оно што се зове инкасант и што означава не обичног намештеника, него човека од поверења и извесне умешности, У кући су биле још три сестре и један брат. Аница је била најстарија. Ћутљива, висока и крупна, беле коже, бујне, тамне косе и модрих очију мирна погледа, који не казује ништа више од онога што њена велика али правилна и сочна уста прећуткују. Једна од оних стаситих и снажних девојака које се стално боје да развију и покажу своју лепоту и стиде се облика свога тела, обарају очи пред свачијим погледом и, кад су у друштву, припијају ногу уз ногу, грчевито стежу мишицама груди, све од неке болне потребе да се начине мање и слабије него што јесу, кад већ не могу да прођу нечујне и невидљиве поред људи.

Кад им је мајка умрла, Аница је водила кућу, подизала млађе сестре, школовала брата. То је била једна од оних ретких жена које умеју да буду корисне без речи, које не траже потстрека у признању не узимају после сваког напора маску и држање мученице и које у свему изгледају довољне саме себи.

Није редак случај у нашим малограђанским породицама код кодих је отац удовац са много деце и мало прихода да се најстарија сестра, узевши на себе улогу мајке, потпуно жртвује, остане у кући као њен добар дух и „сахрани се“ у темеље породице. Таква девојка остане без свог личног живота, изван живота уопште, за чудо неискусна и неупућена у све што је изван куће. И док млађе сестре или браћа око ње и уз њену помоћ живе и развијају се, и сваки према својим склоностима учествује у свему, у добру и у злу, у лепом и у ружном што живот тога нараштаја доноси, она остаје по страни, постављена од самог почетка изван струје живота, По нужди и по навици такве девојке постају безлична, несавремена створења, неотпорна према туђим егоизмима, виртуози несебичности, увек спремне на сваку жртву и увек мучене осећањем да нису довољно дале ни учиниле. Пошто су угушиле у себи, у самом зачетку, природну женину тежњу 32 личном срећом, оне се жртвују за свакога и свак може да их искоришћује, али никоме нису довољне.

По својој природи, и Аница би довека водила кућу своме оцу, човеку мргодном и преке нарави, и разудала све млађе сестре. Али њена вредноћа и њена снажна, скривена лепота запеле су за око газда Андрији. То је било оно што је он тражио, због чега је и ушао у године а није се оженио, а што је сада могао себи да дозволи: лепа, крупна,