Naša književnost

петим нервима ~

мори вам 7 ж7

38 Наша књижевност

ратуре. Критика остаје када снажно проникне у дело писца, одреди му друштвену и историску вредност "“ истакне његове уметничке квалитете Но критика делује конструктивно и тада када је негативна. У појединим епохама када су друштвене противречности заоштрене, она може послужити и као бич у име напретка, као најбољи, најпластичнији, најефикаснији израз сатире, показујући кроз негативности књижевних дела и слабости друштвеног система. (дно што чини критику руске класике великом, то је не само њена мисаона вредност, већ и дух отпора и дух побуне према свима манифестацијама ропства, лажи, подвале, пре. варе, обмањивања народа. Реакција која се подигла против „Фило зофског писма“ Чадајева, против књижевних критичких студија, огледа и записа Бјељинског, Доброљубова, Чернишевског, Писарева није успела да заустави дејство њиховог духа побуне, нити да обори њихове поставке праве народне и друштвене вредности књижевних дела руских класика. Критика је била повезана не само за књижевне анализе већ и за друштвени напредак кроз манифестације културе. Те критике нису носиле само естетска расматрања сама за себе, већ су били и друштвени фактори, фактори друштвеног прогреса, имајући за крајњи циљ: ослобођење и срећу човека. Због тога се осећа и онолика лагодност, ширина и слобода духа када се читају расматрања Максимг Горког о књижевним проблемима. Књижевни проблеми ту нису интелектуалне игре духа, филозофска напрезања, интелектуални лабораторијуми, већ потребе народа, тражење пута на коме ће народ најбоље изразити своје вредности. Осећа се иза свих тих књижевних теза и кње“ жевних дискусија грозница, жар осећања да се уметничко дело оствари у свим битним својствима своје друштвене епохе са најлепшом и најбогатијом уметничком снагом. Таквог жара, таквог унутрашњег грч» решености да се човеку нађе право место у животу не налазимо ни у једној литератури, толико интензивно изражено као у руској. Ту силну интензивност са својствима које је донела велика Октобарска револуција, судбоносна за измену света, изнела је совјетска литература 7 прози и поезији, а она данас жели да то изрази и у својој критици, Остварено је пророчанство Бјељинског да ће Русија 1940 године стајати на челу културног света и да ће се од ње очекивати духовно и мисаоно воћство. Совјетски писци и совјетска критика свесни су задатака и свога културног положаја у свету. Они су свесни шта Октобарска револуција значи и У питањима културе, као фактора “ промени лица света. Због тога је њихова нарочита брига и нарочита пажња посвећена критици.

У тешким приликама политичког и економског живота старе Југославије не само што је од нас био сакриван развитак совјетске лите“ ратуре, совјетске мисли (опсервиран и гајен готово само у илегалству ) већ, добрим делом, и удаљена и руска класика. Сада нам стижу тековине совјетске књижевне и научне мисли слободно и сада тек ми упознајемо праву вредност руске класике и богатство совјетске културе