Naša književnost

Проблеми критике 32

Преводна литература учиниће много да наши југословенски народи сасвим изблиза упознају културне тековине највеће словенске земље према којој су увек тежили, а која им је увек у стварности закриљавана било пропагандсм царизма, билс разних династичним и поли циским обзнанама и терорима Оријентација читаоца југословенских народа према совјетској литератури и руској класици имаће утицаја и на књижевност, на њено ослобођење од стерилности и од оног бесадржајног и противнародног живота литературе који је у извесним епохама претио да обузме велики део књижевног и културног интереса и да умртви стваралачке народне енергије. Ова оријентација може само значити оснажење културне индивидуалности. Критика треба да помогне да културна индивидуалност југословенских народа дође до израза. А она ће помоћи ако смело, служећи се великим успе хом стеченим у блиској прошлости, као и тековинама народно-ослободилачке борбе, приступи књижевним проблемима свога доба и својих народа, отворено, резолутно наоружана знањима и животним искуствима. Оно што још постоји у критици књижевности наших народа, то је велики, одговоран и врло сложан рад у испитивању наше културне прошлости, културне историје, у одређивању вредности уметничких творевина прошлости, у објашњењу културних појава и уопште културног развоја у вези са друштвеним, економским и политичким развитком земље. Некад је књижевна критика схватана као засебан род интелектуалног и уметничког рада, која је ту и тамо захватала парцијелно социологију. Пред рат, у борби против фашизма и појава које су претиле да унесу пометњу у мишљењима и организацији напредног борбеног покрета, тада када је црпла своју интелектуалну срж у учењу марксизма-лењинизма, она се повезивала озбиљно, темељито и студи: озно са филозофијом, социологијом, политичком економијом, са свима позитивним наукама онда када су оне биле у служби напредне, борбене друштвене класе против политичког терора и друштвене експлоатације. Ту повезаност потребно је данас још више продубити и учврстити. Животна проблематика је данас после прохујале и порушене опасности фашизма још сложенија, са револуционарним променама и потресима у себи, па је за њено објашњење и решење баш критика нужна како би пут у будућност наших народа још био јаснији, пре: гледнији. Совјетска критика у деценијама после револуције, у променама друштвене и економске структуре које су донеле неминовно промене и у ставу према културним питањима, огромно је учинила за објашњење и откривање праве вредности, уметничке истине и лепо културног наслеђа. МИ критика код нас позвана је да то учини. То захтева великих напора, јер су библиотеке попаљене, јер су најистакнутије књижевне снаге заузете потребама публицистике, а и политичким пословима који су у исто време дубоко национални и као такви дубоки одговорни. Ослобођење културног наслеђа од предрасуда, заблуда