Naša književnost, 01. 05. 1946., str. 35

Проблеми критике 32

Преводна литература учиниће много да наши југословенски народи сасвим изблиза упознају културне тековине највеће словенске земље према којој су увек тежили, а која им је увек у стварности закриљавана било пропагандсм царизма, билс разних династичним и поли циским обзнанама и терорима Оријентација читаоца југословенских народа према совјетској литератури и руској класици имаће утицаја и на књижевност, на њено ослобођење од стерилности и од оног бесадржајног и противнародног живота литературе који је у извесним епохама претио да обузме велики део књижевног и културног интереса и да умртви стваралачке народне енергије. Ова оријентација може само значити оснажење културне индивидуалности. Критика треба да помогне да културна индивидуалност југословенских народа дође до израза. А она ће помоћи ако смело, служећи се великим успе хом стеченим у блиској прошлости, као и тековинама народно-ослободилачке борбе, приступи књижевним проблемима свога доба и својих народа, отворено, резолутно наоружана знањима и животним искуствима. Оно што још постоји у критици књижевности наших народа, то је велики, одговоран и врло сложан рад у испитивању наше културне прошлости, културне историје, у одређивању вредности уметничких творевина прошлости, у објашњењу културних појава и уопште културног развоја у вези са друштвеним, економским и политичким развитком земље. Некад је књижевна критика схватана као засебан род интелектуалног и уметничког рада, која је ту и тамо захватала парцијелно социологију. Пред рат, у борби против фашизма и појава које су претиле да унесу пометњу у мишљењима и организацији напредног борбеног покрета, тада када је црпла своју интелектуалну срж у учењу марксизма-лењинизма, она се повезивала озбиљно, темељито и студи: озно са филозофијом, социологијом, политичком економијом, са свима позитивним наукама онда када су оне биле у служби напредне, борбене друштвене класе против политичког терора и друштвене експлоатације. Ту повезаност потребно је данас још више продубити и учврстити. Животна проблематика је данас после прохујале и порушене опасности фашизма још сложенија, са револуционарним променама и потресима у себи, па је за њено објашњење и решење баш критика нужна како би пут у будућност наших народа још био јаснији, пре: гледнији. Совјетска критика у деценијама после револуције, у променама друштвене и економске структуре које су донеле неминовно промене и у ставу према културним питањима, огромно је учинила за објашњење и откривање праве вредности, уметничке истине и лепо културног наслеђа. МИ критика код нас позвана је да то учини. То захтева великих напора, јер су библиотеке попаљене, јер су најистакнутије књижевне снаге заузете потребама публицистике, а и политичким пословима који су у исто време дубоко национални и као такви дубоки одговорни. Ослобођење културног наслеђа од предрасуда, заблуда