Naša književnost

Злостављање 11

— Непријатно ми, каже Аница.

— Шта има да ти буде непријатног Ти не знаш кога имаш за мужа. Знаш ли ти да нема још два човека у чаршији који уживају кредит и поверење које ја уживамг Знаш ли ти да банке дају на мој потпис стотине хиљада дингра2 А ти се вратила кући, јер ниси имала двесто динара при себи! Немој други пут то да радиш. Нема те радње која на моје име неће са задовољством послати куповину, у сваком износу.

Газда Андрија устаје и ширећи руке, са неким покретима и гримасама које иначе преко дана, у радњи и међу светом, нико код њега не може да види, објашњава жени, која мирно слуша, мрежу својих трговачких веза и кредита као што се објашњава нов планетарни систем.

Или се деси да газда Андрији донесу акт државног заступника при Пореској управи којим се жали на одлуку Пореског одбора и доказује да је Одбор прениско одмерио порез фирми А. Зерековић. Газда Андрија ће доцније, у свом одговору, побијати ове приговоре и доказивати да његова радња нема ни тај промет ни ту зараду коју Пореска управа претпоставља, али сада са задовољним осмејком показује жени текст жалбе.

— Видиш ли ти шта се о твом мужу пише. „Пореза је одмерена сувише ниско, јер је познато да иста фирма ужива добар глас и да њен годишњи промет, па према томе и њена зарада, далеко премашују суме од којих је пошао Порески одбор у својој процени“.

Он подноси жени хартију са службеним печатом и заглављем.

— Дакле „добар глас“, „... далеко премашују“, тако се о мени изражавају у Пореској управи. ИМ тако је у Народној банци, тако у министарствима, А већ разне приватне банке толико пута од мене моле мишљења и референције о лицима и фирмама које траже кредита, И ако ја кажем: „дајте“, оне дају, ако не, не дају. Е, то је већ одговорност, Разумеш> Ту човек мора да размисли. Разумеш»

Жена све потврђује лаким покретима главе и ћутке, и гледа га право у лице, не у очи него у лице, својим хладним, модрим очима, које он и не види, него и даље прича о својим пословним везама и успесима, о свом невидљивом, али великом утицају у трговачком свету, о својим доживљајима, својим плановима и смелим намерама. При томе он потпуно заборавља на њу и не жели и не очекује од ње ништа друго до то немо и пасивно учешће, њено живо присуство. А њено бескрајво ћутање очаргва га и заноси као раздраганог пливача мирна морска површина; оно га надахњује и нагони да проналази и казује све нове и необичније ствари којима би могао изненадити или збунити.

Како који дан, њој су ти разговори све непријатнији и све тежи. Ни сама себи неће да призна колико је муче и замарају. Збуњује је његов нов начин причања, пун неодмерености, жестине, ироније, ћу дљивости и нездраве маште, и толико опречан са његовим говором и понашањем преко дана, при послу, и у друштву, Вређа је, као сувише