Naša književnost

Горки међу нама 213

— Претстава, да је само пролетаријат — творац духовних снага, да је само он — сб земље, таква претстава о његовој мисији је опасна. Као свако веровање у мисију, да. Треба тражити пута за спајање са сељачком масом. Иначе, шта ће се десити» Ви васпитавате нарочито градски пролетаријат, а дотле у селу цветају разне јереси. Лако је разумети какве се све последице могу из тога очекивати.

Кад је завршио говор, Горки је упитао да ли ко има шта да пита. Дуго се ћутало. Затим је неко поставио питање, враћајући се ономе што је већ било речено. Горки је невољно поновио одговарајуће место у свом говору. Опет су заћутали. Горки је устао, поклонио се и пошао вратима. Сви су пошли да га прате.

Кад су остали сами, почели су да ходају по соби, да помичу столице, да говоре о разним стварима и у исто време.

ж

... Тада нисам могао да увидим у чему су била тобожња, а у чему стварна размимоилажења с Горким. Ја сам на пр, врло често осећао супротност између града и села и нисам могао дубоко да улазим у то, колико је тачно такво формулисање. Највише се о тој теми говорило. И још нешто. Није ли тај позив за спајање са сељачком масом као нека врста духовне демобилизације» Неће ли се пролетерска културна средина изгубити у сржи народаг Није ми било схватљиво како је могла да се расплине без икаквог трага на осећаје противника тешка брига Горкога за судбину културе, за будућност наше земље.

Страшно ме је вукло да идем Горкоме. Али нисам имао храбрости да пођем. Дођем, а језик ми се укочи — и написао сам Горкоме узнемирено писмо.

Кроз неколико дана сазнам да Горки жели да се са мном договори о састанку, и заиста, прилази ми са осмехом: —

— Читао сам ваше писмо, читао. Лепо је писмо, врло лепо... Врховима прстију гладио је своје меке бркове, уста су му била сакривена шаком, можда је зато његово ударање гласом на о било пуније него обично. Збиља хоће да сакрије осмејак, који се види боље с једне стране, с леве, а дуж левог образа урезане су две дубоке боре. Има такав израз да ми се учинило да хоће мало благо да се нашали:

— Да, да, напричали сте се ви, поштовани мој, у свом писму!

И заустављајући на мени потврдни, сад тврд упоран поглед, говорио је јасно, језиком иследника и чудно је тужан био његов глас.

__— Да, немамо културних задатака у масама, немамо културних радника и због тога могућност брзог успона од слова до живота искључена је. — Искључена, понавља Горки ставивши дефинитивно тачку. Али наједаред се зауставља, намрштвне обрве му се уедва размичу, приноси руку брковима.