Naša književnost

506 Наша књижевност

Изненађени и збуњени осматрачи нису имали времена ни да узвикну. На читавој линији разлегле су се истовремено експлозије ручних бомби и одмах за њима оштра, брза пушчана паљба.

Кроз шуму, скачући са оборених стабала и дебелих наслага влажног лишћа на којима су се одмарали, у трку репетирајући пушкама или падајући иза првог дрвета и отварајући одмах и насумце ватру, дозивали су се партизани. _

Команде чета, и саме изненађене, узалуд су покушавале да даду

правац водовима и десетинама, које су уствари одједном престале да постоје. М саме растурене по шуми, већ испуњеној оштром пушчаном ватром и отсечним, продорним немачким командама, постале су у тренутку само обични делови својих скоро потпуно дезорганизованих чета. ј Немачки аутоматичари, пребацујући се од дрвета до дрвета, од једног обореног стабла до другог, крчили су пут малим одељењима стрелаца који су наступали у многобројним групицама од по неко“ лико, ширећи се све више према крилима изненађеног, несређеног батаљона. Брзо надирање тих многобројних, али правилно, скоро у правој линији распоређених групица Немаца успорили су, и скоро зауставили, борци који су отступали, после кратког отпора, са голе косе лево у шуму, батаљону, ударивши тако на немачки бок. Немци су, заузевши косу, тукли чету у отступању прво пушчаном ватром а, за врло кратко време, и ватром из митраљеза, који су поставили на тек заузетој КОСИ.

Тај митраљез је и погодио, рафалом, Стевана Јерковића.

Чим је отпочео напад Немаца, око његовог пушкомитраљеза, постављеног скоро сасвим на левом крилу чете, на рубу шуме, поред неког великог, потпуно шупљег пања, скупило се неколико млађих бораца са Митром, његовим помоћником. Они су, још не видевши Немце, отворили из својих пушака брзу паљбу. Кад су се, упркос тој ватри, Немци појавили и пред њима, Стеван Јерковић, нишанећи, притиснуо је обарач свог пушкомитраљеза.

Немци су застали, пали иза бусења земље — чула се њихова псовка и, одмах затим, животињски јаук погођених.

Лево колено Стевана Јерковића пресекао је оштар, неописиви бол. Једно усијано немачко зрно му је ушло у зглоб.

Затворио је очи, шкрипећи зубима, али их је одмах поново отворио. Немци су се поново пребацивали, подилазили — њихове зелене униформе са великим шлемовима на врху вукле су се сада по земљи опрезно, приближујући се право пушкомитраљезу.

Нанишанивши, Стеван Јерковић поново је притиснуо обарач. Пустио је дугачак рафал, осврћући се на другове.