Naša književnost

154

гом чему осим наукама одају. Ако је г. Марковић хтео да ради и мимо онога што је за владање и управљање питомаца прописано, не био се тражити за питомца, па кад је на то пристао, требао је да се по томе и управља, а не томе противно да ради.

С тога министар просвете и црквених дела решио је:

Да се г. Светозару Марковићу престане издавати државно благодејање, и то од 1. марта ове године, докле му је оно већ послано. Но 372.“

Светозар Марковић о политичком и моралном васпитању омладине, — Желимо да обратимо пажњу испитивача Марковићева рада на један његов непотписани чланак који је он пред смрт објавио у Тодоровићевом „Раду за 1874. Овај чланак Вера, наука и народно образовање, иако је полемика с министром просвете због једнога расписа којим министар хоће да ваставу у школама доведе у сагласност с црквеним догмама, занимљив је, између осталога, и због Марковићевих мисли о политичком васпитању омладине,

Одбијајући министрову бојазан да ће се омладина отпадити од народности, Марковић пледира за политичко образовање омладине: „Није... оскудица религиозности узрок тој мани у нашем образовању, што наша омладина није васпитана у „народном правцу“ нити вера може да уклони те мане. Српска омладина просто нема у школи и друштву моралног образовања, а поглавито за овај случај: она нема никаквог политичког образовања. Ми под политичким образовањем разумемо да ђак у школи добије основне појмове о својим човечанским правима и дужностима; о својим "правима и дужностима У општини, у држави и друштву; да он разуме свој грађански и друштвени положајћ да се он спреми као будући радник за друштво; да он упозна политичко и друштвено стање своје отаџбине, да појми њену снагу и њен задатак. А може ли да добије српски ђак у српској школи такво образовање. То је српској школи забрањено. · То би се

Наша књижевност

одмах назвало: „терати политику“ У школи, стварати „бунтовнике“... Наставници који би покушали да омладину настављају у овом правцу на основу тачне науке били би кажњени и гоњени као државни преступници, А без тога како се може у омладине развити свест о задатку српског народа, и о задатку његове отаџбине2.. Шта ће ту помоћи вера У „бесмртност божанствене душе, У „вечни живот“ итд. Шта ће та вера припомоћи како да се изврши велика српска револуција, започета у почетку овог века... и како да се постави сталан темељ за нови културни живот српског народа2г Каква би то била „народна омладина“, без политичке свести, без појма о својим човечанским правима и дужностима; без политичког и друштвеног идеала2“ — закључује Марковић у овом интересантном чланку који, нажалост, није унет у његова дела.

Једна Марковићева непозната оцена Бакуњинова учења. — Иако савременик и лични познаник Бакуњинов, с којим је имао честих додира, Светозар Марковић није био његов присталица.

У својој важној расправи „Социјализам или друштвено питање“, која, нажалост, није унета у његова сабрана дела, Марковић даје ову критику бакуњинизма: „Ми смо. казали све што'смо имали казати о социјалној револуцији и социјалној ликвидацији, као што те појмове разуме сувремена социјално-демократска партија у Европи, Али има неке мањине у социјално-демократској партији која социјалну револуцију разуме и на други начин. Управо сви нападаји који су се осипали на социјалну револуцију са свију страна.. односили су се на ту мањину; сви наводи против социјалне демократије, а нарочито против Интернационале цитирани су из новина и списа те мањине. Та мањина по- ; зната је... под именом бакунисте иначе они се зову федералисте или анархистел Теорија анархиста о социјалној револуцији може се исказати у неколико речи: то је изврнута прудонска анархија. Код Прудона је анархија резултат економске и социјалне организације. Код