Naša književnost

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ — ПТИЦА БУРЕ

Птице буре, весници судара, витлају и криче оштрим гласом између два велика елемента, између заљуљаних морских вода и разјарених ветрова. Светозар Марковић није се родио на мору, ни под унакреним океанским ветровима. Али, нису то једини велики елементи. Марковић се родио у јединој српској земљи која се зове као што се и народ зове, дакле се родио у корену. Родио се у источној Србији, у крају буна и устанака, и у крају кроз чије шуме рушти стари наш скитски ветар, ветар тундри и даљина. Родио се у земљи која је живела и терете своје помицала о свом скоку. А витлао је Марковић по свету, за своје доба по далеком свету. Крстарио дакле између два велика елемента: своје земље, која је и у његово време владаре прогонила и крме владавина преламала, и света у којем је, тамо далеко, Сибир давио птице буре; у средини Европе се одигравале крваве револуције 1848-е; а широм света започела идеолошка револуција са Кумунистичком лигом и са објављеним Комунистичким манифестом. Све птице буре су кричале: разум, разум! а стварно су мислиле: воља, воља! 5га! рго гаџопе уоштгаз, иначе нема буре. Кричао је и млади Марковић, док страст није потрошила глас, док воља није потрошила срце, и онда је пао, пао као сви најбољи борци, сувише млад за гроб и прах.

Има низ сталних аналогија између бораца уопште, између бораца у материалном окршају на бојном пољу, и оних у духовном окршају на идеолошким пољима и по каторгама. Прво. Сви ти борци, ма колико се позивали на рационално и реалистичко, јесу и остају идеални борци. Они се боре за друге, не за себе. Они се боре до смрти. Они се боре за идеал који се кроз страдање остварује, а мање или више остварује кад је птице буре ветар угушио или талас удавио. Револуционар Кромвел је говорио: „Све што ме снађе подносићу с разумевањем, јер не _радим за савременике него за будуће. Савременицима од савременика нема много савета ни лека.“ Тако мора бити. Борци су идеални, весници буре пропадају у судару медиума. Борци жедне кроз буру за миром и бољом хармонијом, а момент хармоније и мира долази после буре, после њих. — Друго. Сви борци иду у окршај млади, и сви најбољи и најхрабрији умиру. Чернишевски је остарео, могао да остари иако је двадесет година провео у Сибиру. Он је био више фи-