Naša književnost

Пакао на Јави _ 105

са Адиндином браћом. Тврдио је ипак да никоји други није тако послушан као овај. ;

Па ако бразда и не бејаше онако право повучена као раније, ако груде земље и остајаху непросечене, он је од свег срца помагао својом мотиком, колико је год могао. Једном, на пољу, Сајџа је узалуд викао биволу да пожури. Животиња је стајала укочена. Сајџа љут због тако велике непослушности, на коју није навикао, није могао да се уздржи а да не опсује. Рекао је: „А. О!" Сваки ко је био у Индији, разумеће ме. А ко ме не разуме, утолико боље, јер ћу му уштедети објашњење једне грубе псовке.

Сајџа ипак није ништа зло мислио тиме. Казао је само што је то често слушао од других кад би они били незадовољни сво_ јим биволима. Али није ни морао да каже, јер није ништа користило: његов се биво није мицао с места, Тресао је главом, као да хоће да збаци јарам, видело се како задихано дише, дувао је, дрхтао, тресао се, страх се огледао у његовим плавим очима, а горњу усну је подигао да су му се виделе десни.

„Бежи, бежи!“ узвикнула су одједном Адиндина браћа. „Сајџа, бежи! Ено тигра!“

Сви изјармише своје биволе, па се бацише на њихова широка плећа и у галопу јурнуше преко пиринчаних поља, преко бара, блата, жбуња и траве, покрај њива и путева, а када за-

дувани и ознојени ујахаше у село Бадур, Сајџа није био с њима. Јер кад је Сајџа изјармио свога бивола и као други хтео да га узјаше, па и он да бежи, изненадни скок његове животиње од“ баци га и он паде на земљу. Тигар је био пред њима. |

Сајџин биво, потеран својом снагом, скочи неколико скокова даље од места где је његовог малог господара очекивала смрт. Али то је било само по сили његове снаге, а не с намером да побегне од свога господара. Врати се одмах, и своје незграпно тело на незграпним ногама постави као кров изнад детета, па се роговима окрете ка тигру. Овај скочи... али је тај скок био. последњи. Биво га дочека на рогове и изгуби само нешто меса на врату, које му тигар откиде. Нападач је лежао пробуражен, а Сајпа био спасен.

Када овога бивола одузеше Сајџинам оцу и заклаше... (кажем ти, читаоче, да је моја прича једнолична)... када заклаше овога бивола, бројао је Сајџа већ дванаест година, а Адинда