Naša književnost

Хроника Е а : 325

сопран који је доминирао у висинама, данас постиже решавање певачких проблема лако изводљиво свежином гласа помоћу велике технике и рутине.

На концертном подиуму приказала нам је леп програм састављен од мајстора соло-песме у класици, преко француских импресиониста Дебисија и Равела ло пољских композитора Шимановског и Ружицког. Она је тај програм успешно реализовала снагом свога великог талента, владањем над материјом и искуством на подиуму. Андреја Прегер, музикалан пратилац, складно је допуњавао целину са Бандровском.

У тумачењу Травиате у нашој опери Бандровска Турска је давала утисак да се бори са укупном режиском и музичком концепцијом наше претставе. Услед тога су настајала и честа ритмичка неслагања са осталим ансамблом која је вешто изглађивао диригент Предраг Милошевић.

Шено тумачење Виолете Валери било је обележено сувише драстичним и наглим контрастима који су, нарочито У последњем чину, давали робустну ноту напаћеној жени на издисају. Лиризам који је Бандровска тако лепо подвлачила на концертном подиуму у опери није дошао довољно до израза. у т

Концерт Удружења репродуктинних уметника Србије посвећен делима домаћих композитора био је од највећег значаја због поучних закључака који су се могли из тог концерта извући.

По свом програму концерт је претстављао исечак из стваралачке активности наших композитора и давас је делимичну слику о савременој српској музици. Претстава о тој музици добијена на овом концерту углавном је била такве природе да наши композитори треба да се забаве проблемима који се намећу.

Концерт је био пре свега слабо посећен. Томе не треба далеко тражити узрок. Српска уметничка музика у времену између два рата потпадала је под негативне западно и средњоевропске утицаје које све заједно можемо сврстати у формализам. Додуше музика о којој говоримо била је писана у време и у таквим приликама када можда није ни било услова да пође правилнијим, релалнијим путем, али таква музика није могла да стекне поверење музичке публике; она је, напротив, одбијала слушаоце. ТИ сва тешења и уљуљкивања да неуспех долази услед тога што нико није профета у својој земљи, да наша публика цени само оно што је дошло из иностранства а своје не — све то „није имало оправдања, јер реалну противтежу доброј иностраној музици наша домаћа у већини случајева није давала. Међутим, код публике је заиста постојао такав став, али то није била предрасуда на штету домаћих композитора а у корист страних, "него суд на основу стеченог искуства са формалистичким делима домаће музике. Из таквог основног става. према. нашим композиторима те врсте. наша широка публика није ни овај концерт посетила.

На концерту приређеном под данашњим околностима и условима очекивао се уметнички одраз ' општег револуционисања ти напретка У свим гранама наше друштвене делатности. Међутим, у свеукупној слици, која је додуше пресек кроз камерне композиције само десеторице композитора, тај напредак џи успон се није осетио. По овоме концерту судећи, домаћа

22