Naša književnost

354 Наша књижевност

да. Он је непреувеличан, једноставан, у јако обојеним локалним карактеристикама и као такав он је приснија, непосреднија, живља, чулнија претстава витешких особина самопрегоревања и самопожртвовања када је у питању слобода и част свога народа.

У „Горском вијенцу“ је уметнички снажно изражен понос на-

рода који предају сматра-као смртну повреду части, као издају "традиција, завета историје. Борба до последњега за слободу. и не„зависност народа, то је идеја која прожима цео еп. Турска инвазија је поплавила Балкан. Но остао је један крај неосвојив. Ту се сабрала снага народа у којој се не зна шта је жешће, шта је пламеније, да ли дух, да ли оружје. Већање на вршини Ловћена по питању потурчењаштва које се подмукло увлачи у оргавизам народа и преко њега се врши систематски припремана издаја, личи на сабор витезова нестрпљивих да се донесе отсудна одлука, за коначан бој, за радикална решења. Издаја срамоти част, живот, углед народа у историји, вређа лик човека. Гнев и презир према издајнику узбуњују груди сваком од оних „народних изасланика који су као венац јунака окружили задубљено у, мисли и трагично брижно чело свога вође, владике Данила. То нису људи занесењаци, опијени мистиком православља, витези Јеруса„лимског гроба. То су људи с реалним чулима и опажањима, јасна, бистра и оштра погледа, људи који су, сагледали план освајача да турчењем убаци ватру раздора у кућу, да заробљава лукавством, корумпирањем изнутра, кад није могао да то учини силом, оруожјем споља.. | · Инвазија је ту као потоп који се сваким даном, претећи разарањем, све више пење. Но људи на кршу планине нису малодушни, нису очајници. Ту су као у. логору у коме ратнички савет већа у „присуству народа. Ултимацуме, претње освајача одбијају пркосно. Њихове поруке носе гордост бораца опробаних на мегданима и у ратним окршајима. У срцу свакога од њих жива је легенда Милоша Обилића. А то значи да и тада када изгледа да је сила надвладала, да је све изгубљено, не треба клонути духом. Последњи метак преостаје као крајње решење спора између живота У ланцима, у сраму ропства и смрти. Но до тог решења сву снагу употребити да се задају што теже ране, што тежи губитци непријатељу. Предање о хероизму из народне поезије живи као стварност у „Горском вијенцу“. Свака од личности која учествује на Ловћенком сабору носи епску величину у себи, а свака је веома живо