Naša književnost

Народ у „Горском вијенцу“ 357 вођ, старешина народа, одговоран пред судом историје. Владика Данило види у потурчењаштву националан проблем. Око њега се окупио народ, смртно угрожен у својој егзистенцији, дубоко увреБен у своме частољубљу, у лепоти својих традиција, и захтева за потурице такву пресуду која ће уништити издају у корену. Народ се ту не окупља око крста, већ око камена Црне Горе, споменика који се гордо уздиже у историји. Народ поштује и воли у владици Данилу државничку мудрост, брижност његовог чела, пуну преданост задатцима садашњице и будућности, у игуману Стефану прошлост, славне традиције, У свештенику види пре свега борца. Типичан је за то лик поп Миће, кога у „Горском вијенцу“ видимо пре под оружјем, у редовима оних који сваки час чекају да пушка плане, него у мантији са светим писмом, које не би умео ни читати.

Окружен инвазијом, црногорски народ је био увек на мртвој стражи, увек при оружју. Јунаци у „Горском вијенцу воле своје оружје као реликвију одбране слободе и части народа. У овој љубави није ни ловачка, ни убилачка, ни ратничка страст. Они високо цене живот и човека. Но они знају да се нападачу и освајачу не може одупрети шакама. Искусили су варварска зверства инвазије, покоље, палеже, насилна одвођења жена и деце у ропство. Једино оружје, ношено јуначким срцем и оком вештог, хладнокрвног, присебног и помиреног са смрћу стрелца може дати за- | штиту нвејакима и праведну одмазду за гнусне злочине. У камени- · тој Црној Гори народ је као у опседнутој тврђави, којој се прети казненим разарањем, увек у положају оружане одбране. Оружје је опомена да је непријатељ близу, свиреп, неумољив. Оружје је постало нераздвојни део црногорског народа. У њему су наслагане успомене на витешке мегдане, на чуда од хероизма која су почињена у отмицама робља, на неизмерне радости по-. сле успелих подвига и победа. Оружје је наплатило љутом одмаздом крв друга, уништење породице. Туга Вука Мандушића за изгубљеним оружјем, туга је витеза за предметом који је у његовој претстави раван најдражем, највернијем, најоданијем живом бићу. Јунак воли у њему свој хероизам, свој подвиг, своје дело. -

И туга за изгубљеним човеком, другом, пријатељем, сродником, братом, има у својој основи жалбу за губитком убојне снаге отаџбине. Нарицање сестре погинулог Батрића је жаљење за јунаком чија младост, храброст, даровитост, срчаност и углед прет-