Naša književnost

356 Наша књижевност

води у борбу, страсна вера да је „благо томе ко довијек живи, имао се рашта и родити“, | Владика Данило је свестан снате и витешке борбености свога народа. Он, на увредљиво, надмено писмо освајача Селим везира, које има вид ултиматума за безусловну предају, одговара поносно, пркосно, ослањајући се свом величином мисли и осећања, усправношћу и чврстином карактера на дух, вољу, свест народа који је решен да гине до последњега, да се не да покорити. Писмо освајача приказује тиранина, господара над робљем, феудалног великаша који народ гледа с висина као на стоку, безвредну ствар на земљи. У одговору Владике Данила је Црна Гора непокорена, несаломљива, тврд орах који ломи крвожедне зубе, убеђеност да жива, борбена сила народа може нанети много јада бројно и оружано надмоћнијем непријатељу „На охоле претње Селим везира раји, раја поручује оглед на бојном пољу. Шкргут зуба вучића прати мудро и гордо писмо владике Данила. То је писмо државника, а у исто време борбено, херојско. У њему је порука и опомена свима будућим освајачима, завет будућим поколењима. Претње Селим везира су тешке, мрачне, злокобне, Његове речи мерене су кољима и оковима. Задах пожара и ужас покоља избијају из његових надутих и сурових речи. Свирепост бије

из његових мисли. Тиранин ликује у писму, крвожедно оштри.

зубе над жртвом чија крв га избезумљује, опија. Том чудовишту · иза кога стоје велики ратнички походи, крваве победе, одговара човек с црногорског крша, човек гвоздена срца, занет најлепшим сном да нема вредности живота без слободе. У одговору владике Данила мисао је оштра, дубоко народна, сва од херојског ткива, сва поткрепљена јуначким делима ин подвизима. Њој конкретан вид даје посланица Вука Мићуновића, који уз писмо шаље везиру фишек барута као цену уз главу црногорску. —

Сав сабор је обузет једном мишљу: искоренити издају, истребити је као нешто гадно, гнусно, што прети да отрује биће народа, као црвоточину која подмукло нагриза племениту, воћку. Најдубљи презир јунака који већају на вршини Ловћена је према ономе који пренебрегне част и понос отаџбине, Потурчењаштво је у њиховим очима прелаз на страну силе, издаја заставе на бојноме пољу, порицање подвига Милоша Обилића, тешка повреда историског националног лика. Због тога, гнев према потурици иде до најжешће суровости. Владика Данило односи се према потурици мање као православни главар цркве, а много више као