Naša književnost

332 | . Наша књижевност

њен. По овој теорији, „Горски вијенац“-и није у ствари ништа друго до у једном стварном, нашем националном и локалном оквиру поетска илустрација основне филозофске мисли Његоша, сходно начину како се та филозофија некада схватала, о продужетку на земљи небеске борбе између бога и сатане, између принципа добра и принципа зла, између луциферски таште овоземаљске узалудности и хришћанске идеје о вечности.

Ми данас не прихватамо ову теорију о садржајном контину_итету између „Луче микрокозма“ и „Горског вијенца“. Обратно томе, „Горски вијенац“ је за нас велико поетско дело које управо својим изразитим садржајним одвајањем од космоговије, која је Његоша раније опседала, и дубоко поетским повезивањем са стварношћу, открива грандиозне стваралачке могућности овога песника Из „Луче микрокозма“ у „Горски вијенац“ преносе се, у суштини, само они чисто поетски стваралачки елементи којима је прва поема прилично посејана и који овде-онде засветлуцају оном фосфоренцијом која се неугасиво пали испод сваког правог поетског израза. Али, тамо, она нигде није пламен, ни буктиња, У „борском вијенцу“, она је пожар. Тек у њему се разбуктао велики песник и одједном постао широко народна вредност. Јер, ако је |Бегош из „Луче“ голицао само грађанску интелектуалну мисао и засењивао је, онај други Његош, из. „Горског вијенца“, од прве је био усвојен од народа и у његова осећања се упио. И на питање, зашто, одговор је само један: зато што је разумео и песнички протумачио народну стварност. Као и у толиким другим случајевима, и „Горски вијенац“ је доказ да права вредност пе_ сника и његова величина управо онда пуном мером проговоре кад се песник са стварношћу сретне, „Горски вијенац“ је дело у коме Говори поетски реализам, у коме се он остварује. У широким сразмерама, у високом поетском облику. |

Може се поставити питање, како долази до тог дубоког преокрета у Његошеву стваралаштву. Његош, у ствари, са „Горским вијенцем“, постаје сасвим други, управо нови стваралачки квали"тет. Од песника који је у својим поетским стремљењима имао поГгледе одвојене од живих видика, који се надахњивао углавном апстрактним мотивима, који се отстрањивао од живота у реалноме облику, да би тражио проблеме који живот треба да тумаче и просветљују у неким вишим, надземним и надвременским перслективама, он је у „Горском вијенцу“ постао песник стварности, живота у њој, човека и његове земаљске судбине, свога човека