Naša književnost

Разговор с младим уметницима " 411

Напоредо с тим тече огроман процес изграђивања потпуно "нових књижевних облика, нових пословица, уличних песмица, басни, анегдота итд. Требало би да све то сакупимо. Потребно је покушати да се то обави помоћу наших етнографа. Не би вам шкодило да пођете примером радничког дописника Лаврухина; требало би бележити изразе који вам се учине значајним по својој Ву ности, садржајности, оштрини.

Националне мањине уводе помало своје речи у наш језик и ми их усвајамо, зато што су згодне по својој звучности, боји. У том узајамном продирању речи у језике наш ће језик бити 0богаћен. Сем тога и сами ми, књижевници, мораћемо да се позаба- вимо грађењем нових речи, богаћењем речника. Наша је природна дужност стварање књижевног језика. Т0 захтева стварност сама. У овај речник којим ми сада влада мо она не може да се смести. Тај речник ваља проширити, а исто тако треба подићи и тон, да би се изразила хероика стварности. То се, наравно, не може створити одједном, па ни за годину или две.

Сад нешто о публицистици. Ако вас привлачи чисто уметничко приказивање стварности, а уметнички рад — није причање већ приказивање стварности у ликовима, сликама, онда ставите публицистику на страну, пишите публицистику напоредо, региструјући је са стране на рукопису. А можда ћете успети да кажете такву реченицу, да је тако саздате, да ће вам она у своје време добро доћи за једног од ваших јунака.

(Шевељева. Хтела сам нешто да кажем у погледу језика. Покушавам да напишем причу. Јунак — младић који је завршио средњу школу и ради у фабрици, да би стекао стаж. И мени је ту неопходно потребно да опишем реку Москву, неопходно потребно да опишем природу. Мени се чини да је вода као челик, а он ће рећи да је као бисер. И ја не знам како да напишем: како он мисли, или како ја мислим).

Ви сте у сваком случају дужни да гледате његовим очима. Оставите му пуну слободу маштања, да замишља све што хоће.

Ви можете наставити да пишете о кишици и о сивом небу; али у причама морате се придржавати погледа својих јунака. Ако ви њега саздате по својим сопственим погледима, добићете не јунака већ себе. Он гледа кроз прозор — напољу пада киша, а ви га нагоните да се сећа сунца, ведрих дана.