Naša književnost

" 204 ; 5 Књижевност

М зато је реформа неуког скоројевића изазвала испрва код _ арпске „учене класе“ само „презрителну“ радозналост. Али на миг црквених и државних властодржаца, којима се с правом привидело да Вукова реформа прети да утицај цркве ограничи само на порте и олтаре, да иза Вукових идеја стоји народ, који се при-

миче, придолази, расте, иако још из даљине, и прети да, поучен и

просвећен, једнога дана одузме власт деспотским господарима, против младог револуционара организована је журно безочна камцања. Због једног слова које је уносио у азбуку проглашен је издајником народа, због другог слова које је избацивао из азбуке = непријатељем цркве и православља. И од тада, педесет година мотали су се око њега шпијунчићи и денунцијанти и живели од лажних и подлих достава протв њега: у Аустрији га оптуживали као руског агента, а Русима га претстављали као аустриског плаћеника. Опадања и тужбе плеле су се око њега деценијама, и тајно хитале од писара у Крапујевцу до кнеза у Топчидеру, од полиције у Земуну до цара у Бечу, од игумана у Срему до императора у Петрограду. „Издања народних песама — каже се у једној достави „Дворској канцеларији“ — „код свих Словена, а нарочито код омладине, буне народ и позивају га на отпор и освету.“ Српске хоџе и спахије знале су добро да није у питању само народни језик'и Вуков правопис у стиховима, на пример, у којима стари Фочо светује дахије како да умире побуњене Србе:

С кнезовима ви се побратите, Кнезовима ате поклањајте, Кметовима осредње парипе, (С поповима у дослуку будте.

Зато су Вука и оптуживали да буни народ; зато су му, стварно, књиге забрањиване и плењене; зато је целог живота морао одиста једном руком да се брани и да руши, а другом да ради и да ствара. Али оно што је рушио није се више дизало, а оно што је стварао није више пропадало. Млади „вучићи“ — како је један руски научник назвао Бранка и Даничића -— прихватили су Вукове идеје, и 1847 године, уметнички и научно, утврдили коначно његову победу. :

Али до Вукове победг пут је био дуг и борба врло тешка. И зато о стогодишњици њеној, право на признање припада не само познатим књижевницима и научницима који су се борили на Вуковој страни, него и оним „малим“, анонимним, заборављеним