Naša književnost

210 Б у Књижевност

бије. Кад је Вук болестан, сни се брижно допибују између себе, а њега моле да чува здравље: „Ви нисте само ваши, него и наши, ла чувајте барем онај наш део“. Они су стварно жиљели његовим животесм: његове мисли мислили, његове бриге бринули, његове послове радили. Такви су били: Јустин Михгиловић из Вуксвгра, Василије Васиљевић из Земуна, Димитрије Фрушић и Д. Владисав- | љевић из Трста, Гавриловић из Бесграда (родом из Вуковара) и меоти други, знани и незнани, који су велики део свога живота и своје активности уложили у борбу за одбрану Вукових идеја. Послелње писмо Јустина Михзиловића, Вукова „милог пријатеља“, било је нгмењено В:аау: смрт га је пресекла на првој реченици, а писмо, лепо и дирљиво, девршио је његсз син Ристо. = Они су Вукову партију одржали до Бранка и Даничића, до коначне победе.

Кад је 1863 године Вук славио гедесетогодишњицу своје борбе и „са сузама у очима“ слушао поздраве младог нараштаја, — многих од старих бораца кз његове партије вије више било у животу.

У

_ ЂУРО ГАНЕЛА