Naša književnost

Турско господарство над Србима | - - 213

и као што би требало да буде. Ондје паметан, и поштен човјек говори и ради свагда као паметан и поштен; будала као будала; рђав и неваљао човјек као рђав и неваљао човјек итд. А овдје на неким мјестима Љубомир и Светозар говоре и раде као будале и ветрењаци и рђави људи; Влајко и Агапија опет кашпо морализирају као Сократ; Светозар сад грди Агапију и каже јој да је цвијет без ми"риса, а сад ј0] каже да је достојна и љубве и почитанија; сад каже да је госпожа Мара једна честњејша душа, а сад бјежи од ње кров прозор и преко зида без капе и без палице итд. Ми можемо слободно казати г. В. да је његов сваки читатељ поштенији и паметнији од Љубомира и од Светозара, а свака читатељица од Драгиње и од Мелисе. Овим тога, г. В. на млого мјеста не зна шта гсвори, него бунца као баба у болести и прави магардима своје читатеље, или себе самога. На примјер, у првој части каже у посвећенију да је донио књигу у рукопису у Нови Сад, и да је потом дао да се печата; а у предисловију каже да је књига већ била предата у печатњу, кад је дошао у Нови Сад! Тако исто године Светозарове, старост Бурјамова итд. Или може бити да је г. В. мислио кад је ово писао да приповједа дјеци у порти, код пештанске цркве, под липом. 5

Из тога свега морамо закључити да г. В, не зна ни историје, ни географије, ни логике, ни поезије, ни реторике; нити зна што је морал, ни стид, ни учтивост; нити познаје карактера народа нашега, ни ништа. |

ТУРСКО ГОСПОДАРСТВО НАД СРБИМА

У царству Турскоме, ко год вјерује свеца Мухамеда, он се зове, и јест, Турчин; а ко није Турчин, он је раја (тј. турски подајник). Исцина да је сваки Турчин у свом царству племић (немеш), али се опет може рећи да су земаљски прави племићи спахије, под којима је сва Србија, осим нешто царских села, које се зсву мукада или јеминлук. У Србији су спахије, које су понајвише бегови из Босне и из Херцеговине — стари Срби, од коцих су млоги и у турској вјери сачували своја стара презимена до данас, на пр. Љубовићи, Соколовићи, Видаићи, Рашчићи, Бранковићи, Филиповићи, Ђурђевићи; а и од турских имена презимена понајвише им се свршавају на ић, на пр. Бегзадић, Шаинпашић, Ченгић итд. — од свију осталих Турака најбољи људи за народ. Нити