Naša književnost

Турско господарство над Србима | - У 217

У свакој нахији, у главној- вароши сједи кадија и муселим. Кадија суди по алкурану, а муселим (који се зове и војвода) затвора људе, и извршује оно што кадија пресуди. Ниједан од ове двојице нема плате од царства, него још они морају да закупљују ова њихова господства. Тако они живе највише од глоба и од мита; зато морају желити да има кривих људи и тужби што више. Кад кадија хоће кога из села да дозове к себи, он по кадинцу пошаље мураселу по њега. Ко не хтједне с кадинцем доћи кадији, он је од метник, и нема му другог спасенија него бјежати у хајдуке; а ко дође, ОН, осим свега осталога, ваља кадинцу да плати ајактерију (као попутнину). По праву, ваљало би да муселим не чини ником ништа без кадије; но будући да је кадија само учен човјек, доста пута и издалека откуда, а муселими све војници и пашини љубимци, којима паша за заслуге та мјеста даје, зато они слабо и маре за кадију, него чине сами што им је воља, а особито кад су у земљи какве буне и немири.

У Србији, Турци, као господа, сједе само по градовима и по варошима. Они, као племићи у своме царству, не плаћају никакве дације (ни харача, ни порезе, ни чибука), осим што држе по варошима мезулане (поште за царске татаре), које обично сваке године у почетку мјесеца марта јавно закупљују они који се подвате да их најјефтиније држе. Ако гдје сједе на спахијској земљи, као по мањим варошима и по паланкама, онда морају и спахији да дају десетак или да му плаћају. Кад се у вароши учини крв, и они морају крвнину плаћати. [0 мањим варошицама и по паланкама, и од њих гдјекоји, особито Бошњаци (Срби закона турскога) раде земљу и држе стоку; али по градовима и по већим варошима слабо; него господа, и поред њих млоге беспослице, живе од раје (на пр. спахије, читлуксахибије, различни чиновници, и слуге свију ових), а остали тргују и раде различне занате. Но'они имају и заната господских, које само Турчин смије радити, на пр. Србин не може бити налбанта (што поткива коње), ни табак (Сатђег), ни сарач (Бјешег), ни казас (гомбар); тешко и берберин и папуџија. Осим ових заната, које раји није слободно (радити, од њих има и терзија, туфекчија, кујунџија и јекмекчија (хљебара); али ћурчија неће да буде ниједан. Само Турчин Турчину назива селам (поздрав кад се састану); да од раје ко Турчину селам назове, одмах би га погубили, ако се не би хтио потурчити; а да Не би Турчин у томе погријешио, ваља да се по хаљинама познаје ко је раја, ко ли је Турчин. Зато раја не само не смије носити зелене бо је, него ни онако