Naša književnost

236 5 / Књижевност

њеног значаја морало је оставити трај ан утисак на пријемчиви Његошев дух и утицати да се код будућег песника „Горског виј енца“ продуби интересовање и утврди свест о народној поезији и њеном значају. За потврду овог нашег закључка имамо Његошеве речи, које су јамачно одјек њихових разговора у Бечу, у писму које је он из Петрограда 1888 писао Вуку: „Имадем и Хомера на руском језику... Србски је Хомер у народној поезији, ко ју хоће разумјети и коме је Србекост мила; а ко неће залуд му сва добра качества праве поезије у народним пјесмама у коима и налазе.“ А одмах пред тим у истом писму каже: „Ако примиш коју част од оннех црногорскиех пјесанах пошљи ми овамо; ја ове двие мнозини читам а највише Женидбу.. - | ·

"Овај први сусрет њихов биће, на два разна начина, као што ће се даље видети, од особитог значаја и за Вука и за Његоша.

ж ж »

У оквиру огромних, реформаторских задатака које је Вук имао да испуни, Црна Гора је заузимала важно место. Он у почетку није ни сам слутио «колико ће упознавање с Црном Гором утицати на њега и бити отсудно по дефинитивно формирање његових идеја ин по доношење његових коначних закључака, нарочито што се тиче језика. До свога пута у Ц. Гору Вук је знао само херцеговачко наречје, којим се углавном говорило и у његовом родном Тршићу, "и сремски говор. Све до свога пута у Ц. Гору он нема јасне погледе о језику, нема сву прегледност народних говора; све што није онако као у његовом говору сматра погрешним, пише не само ју· жним него и источним наречјем и колеба се у многим питањима те врсте. Путовање у Ц. Гору и боравак у њој и у Боки Которској дали су Вуку могућности да прошири и употпуни своје равије погледе, да исправи те погледе и коначно формулише своје идеје о језику.

Много пре сусрета са Његошем Вук се интересовао Црном Гором. У предговору „Српског рјечника“ 1818, говорећи о пренумерантима на то своје дело, каже да их је било и „из Црне оре. = Кад су Црногорци послали своје пренумеранте !. Соларићу (дам он мени пошље), онда су ме прекорели (те јако!), шплоим међу њима нијесам кога назначио да купи пренумеранте на ову књигу, говорећи: да сам ударио те тражим Србаља по свијем угловима Европе, а њи у Ц. Гори да сам заборавио. .. Какогођ што ми је онда лежало