Naša književnost

Сусрети Вука с Његошем 237

на срцу и памети мој Јадар, ђе сам се родио и узрастао.. тако ми је исто лежала на срцу и у памети Ц. Гора, за коју сам још од дјетињства мога чуо, и коју би и данас вољео сто пута видјети, него Јадар, или икакво друго мјесто на свијету; али зато у њо 1 нијесам никога назначио да купи пренумеранте, што нијесам имао никога позната.“ — 1828 године он. је писао Сими Милутиновићу, који је, као што се зна, тада био на Цетињу, и преко њега молио и владику да му скупе и пошаљу што више народних песама. Милутиновић и Вук нису били тада у најбсљим односима. Због тога му Милутиновић одговара да су песме под његовом „влашћу, а не под владичином“ и, нешто због тога, а нешто због намере да их скупи сам и објави, није послао Вуку ниједну. У једном писму поводом тога он каже Вуку, поред осталих разлога што му неће песме послати и ово: „МИ ппо нијесам у Србији — окле сам теби обечо и слати, јер сам предзнавао да бих морао! И што сам овдје т. ј. у Црној, кршној Гори, ђе могу и не морат, иначе, но како за најбоље налазим...“

Вук је, дакле, морао да чека другу прилику и да помишља на то да сам путује у Ц. Гору. Та прилика му се јавила доласком Његоша у Беч 1838 године.

У већ спомињаном писму које је Његош те године писао Вуку из Петрограда реч је и о неким црногорским народним пјесмама које је требало да Вук добије, вероватно по налогу Његошевом и, по свој прилици, из Ц. Горе. Не знамо да ли је Вук добио тада пе песме, али знамо да је доцније, 1836 године, по жељи Вуковој и по налогу Његошевом, Милаковић или и ко други бележио народне црногорске песме и да их је Његош слао Вуку. У једном писму из те године Његош му јавља: „Пјесмознавца и пјесмо- творца Јована Ковача ниесам могао добавит, јербо је он у турске руке, али сам добавио Теодора Икова Пипера-ни горега ни горевића; ови знаде 120 пјесамах доста добриех, и ми смо их већ више половину преписали; када их све препишемо послаћемо ви их на дар но стием уговором да их све штампати дате, да буде за удив-

" ленис људима; ови прости Србин, кои је оволико пјесамах могао упамтит у своју просту главу“. И у њихово ј кореспонденцији од идуће године има речи о чувеним певачима народних песама.

Вук се, као што смо видели, од самог почетка свога књижевког рада интересовао Црном Гором. (Имао је већ од првих година своје књижевне делатности и извесних веза с њоме. Већ на прво“ издање његовог „Србског рјечника“ он је имао десет пренумераната из Ц. Горе. На Пословице“ ан ће их имати скоро