Naša književnost
114 | у 5 . Књижевност
га је он презриво називао, није могао дати мира. За њега је тај „јеретик“ био посланик самога пакла, који, са „српом нечастивога“ = а то је била безазлена „јота:! — спроводи содомску акцију у српскоме друштву. И митрополит је доиста био заложио сав свој морални и материјални ауторитет и код Срба и код власти да Ка_раџића уништи. Међутим, Вук Караџић је у тој тешкој и неравној борби показао такву упорност, такву истрајност, непоколебљивост и храброст, да се ти његови квалитети и не могу објаснити друк= "чије, но једино његовом револуционарном природом.
Изванредно занимљиво и важно било би питање, хоји су узрочни елементи, који покретни фактори условили овакву револуционарну борбеност у сбласти културе код једног младог и културно врло мало искусног самоука какав је Вук Караџић деиста био. М чињеници да се овакав у суштини примитиван и културно недовољно подигнут млад човек, нашавши се у вишој друштвеној средини, могао у њој снаћи и оријентирати у размаку од неколико месеци, и одмах одлучити на једну историски важну акцију, треба тражити објашњења. По једном раније прилично утврђеном мишљењу, на Караџића су други деловали да започне борбу за нови језик у литератури. По томе: тумачењу, судбоносан је био Караџићев сусрет са Копитаром, који га је употребио као оруђе да спроведе своја романтичарска гледишта о примени народвих елемената у литератури, почевши од језика, па до уметничких мотива. Да је Копитар благотворно утицао на Вука Караџића, ствар је утврђена и изван дискусије. Али се може поставити питање, да ли се доиста Копитар само послужио Вуком, или је сусрет Вука Караџића са Ко-
"питаром био за младога реформатора један изванредно срећан случај, који га је, неискусног, упутио како да поведе борбу, а непознатог и непризнатог, покрио, бар у првим тренутцима борбе, несумњивим аутсритетом имена једног уважаваног филолога и слависте. Да ли Вук Караџић није, можда, већ собом, из Србије, донео борбену вољу да културно дејствује, па је у плодном додиру са Копитаром вољу само учврстио и правилно усмериог Мени се чини да би овакво тумачење било стварније. (Оно се може попкрепити фактом да је Караџић од првих сугестија, на први миг, тахо рећи, које му је Копитар дао прихватио његове савете и подухватио се акције, и то једним интензитетом и оштрином борбености који су зацело превазилазили Кспитареве жеље. Осим тога, та борбеност узима све више маха, у степену жестине стално расте, претвара се у широку и. организовану акцију, коју Караџић спроводи са толико за-
~ “ %