Naša književnost

Вукови, Бранкови и Даничићеви портрети | 249

Ипак, он, историски, за нас много значи. Прво, Вук се не подаје болести, држи се јуначки, а у очима, преко читавога лика, сија спокојно самоуверење: — он зна ко је и шта оставља иза себе; лична страдања, повижења, није све то важно, важно је да је он победио, и своју, народну истину изнео целу целцату још за живота. Многим прегаоцима није толико дато. 5

Од свих графичких портрета, историјски, а и уметнички највише тежи она изврсна литографија од Анастаса Јовановића. И ту је Вук у пуној снази, у педесетим годинама.

жож

О Бранку ми немамо ни изворне слике ни литографије ни проверене дагеротипије. То је специјалан проблем о коме треба размишљати, јер бајући се, ма и узалудно, око тога осветлићемо-“ више бар Бранков духовни лик, карактер тога драгог, изузетног · младића. | - -

Вечита је штета што се није сачувао онај Бранко кога је Стева Тодоровић нацртао 1850 г., док је налш поет био још у здрављу и расположењу. Дупликат тога портрета, његову „реплику , дао је својевремено Тодоровић уреднику „Српских илустрованих новина“, Стеви Вједи Поповићу, а овај, опет, показао га, ради про= веравања, Вуковој Мини. Мина је цртеж нешто „дотерала“, нарочито косу и браду, „гледајући у Бранков лик још увек својим за"љубљеним очима“, — каже Ст. Тодоровић. „Али, основа је, ипак, моја“, — додаје наш сликар. То је онај дугокоси профил који гледа у десно. Његову једну верзију начинио је Тодоровић, уз помоћ једног свог непознатог ђака, за прославу „Љачког растанка“ 1894 г. у Београду. Тодоровићев цртеж је послужио и за онај други, „познат као Минин, који је окренут у лево, чи ји је нос нешто више повијен и шиљаст, а и оковратник, огрлица му је друкчија. То нису У пуном смислу портрети, то су више типизиране претставе, роМантичне и мазне претставе младог, умиљатог, слаткогласног пе"сеника, песника ране младости, осуђенога на рану смрт. Оригинални, "свој цртеж сачувао је Тодоровић све до 1918, када му га је при повратку из Италије украо и загубио некакав. војник. Временом је Ст. Тодоровић насликао. још једном Бранка у једноме медаљону „на плафону свога атељеа, по истоме свом цртежу. Тај медаљон је 'био у првом рату јако оштећен, кућа је срушена, а сада, пол пуно 'обновљен (од Здравка Секулића) налази се у збирци. др. Миле-