Naša književnost

Вукови, Бранкови и Даничићеви портрети СП 5

жова физикума, да ови, чисто апстрактни, сладуњави Минини профили приморавају уобразиљу људи да сваки, по своме нахођењу, ствара себи свога Бранка, — та сколност није тако ни неповољна за Бранков култ међу нама. Али, ова тежња за истином, која све више јача код нас, од колена до колена, неће се никада умирити пред чињеницом Бранкових, Мининих цртежа, јер не одговарају Бранку кога знамо из целокупних списа, из писама, из записа о њему, кога одаје линија његова развоја, до њенога смака у бечкој болници. 5 -

Напослетку, најтемељније мора се испитати порекло једне фотографије за коју тврде потомци Бранкових ујака из Вуковара: да је рад Анастаса Јовановића и да је једини истински Бранков лик. По њему је, углавном, већ рађен и онај још пре рата умножени портре, који ће овом приликом бити објављен, по плочи из Градскога музеја. На овој слици имамо много оштријег младог човека но што је онај Минин. Овај више одговара песнику „Пута“, борцуВуковцу. –

КО

жЖ

О Ђури Даничићу имамо, уствари, само један истински, уметнички, ревелаторски портре и једну литографију од Настаса Јовановића. Партре је Стевана Тодоровића, Сликао га је 1857 г., деСет година после појаве „Рата за српски језик и правопис“. Али, вероватно, — Не, — без икакве сумње, — имајући пред својим уметничким очима још увек онога из 1847 г., који је, као што се често у историји коначно обрне ратна арећа кад се у борбу унесе ново оружје, истинску науку унео у борбу за Вука, и изнео Вукову заставу победоносно на бедем нашега народног живота. Од овога портрета постоје два примерка, један у Српској академији наука и, други, у Уметничкоме музвју. Ипак, овај потоњи је успелије уметничко дело. Обе су слике омалене, 50:љ—40 см, али, интензивно доживљена визија, са жестоком жељом да се таква отелови и саопшти, произвеле су, на скученом простору, малим "димензијама, од смањенога попрсја малограђанске спољашњости, монументално дело. Тодоровић је поставио Даничића у оквир духовито, изванредно, силно. Ђура је ту у ставу ударника после довршеног животнога дела, у засталом налету, у ставу победника изнад поражене гомиле. Све предише, пулоира повишеном животном снагом и вољом. Боје су сведене на минимум, али су искори-