Naša književnost

252 · Е ПНЕ ЕЕ а = Књижевност

шћене потпуно. Бива тренутака када виртуозу пође за руком да на двема жицама срећније изведе синфонијски ефект но други пут полифонијом читавога оркестра. (Упоредити ово мало попрсје са Тодоровићевом великом портре-композицијом генерала Ранка Алимпића!) Одмах после своје одлучне, судбоносне интервенције, Даничић, Вуков сарадник у борби, повукао се у своју тврђаву, у науку о језику, у славистику, да осигура темеље извојеваној победи народне културе. Без невоље није излазио на арену. Као да му је годио хлад у огромним сенкама, Вуковој и Бранковој, нерадо је говорио о себи, чак није хтео ни о њиховој историјској, тројној заједници, — нерадо се сликао. Зато је; углавном, и оставио о себи утисак, од оне фотографије, мудра, старија учевњака, васпитача омладине, с кратком, пуном брадом, са, већином, спуштеним погледом иза дебелих стакала, спуштеним на:књигу, спуштеним на древне или на свеже, своје и туђе, рукописе.

же

(О радовима уметника који су, касни је, после смрти Вука, Бранка и Даничића, или, можда и за време њихова живота, али, „негледуш“ стварали њихове портрете, нећемо у овој прилици говори ти; ма да међу овима има правих уметничких дела, такорећи, правих ремекдела, у нашим размерама, као што је, на пример, Вукова биста у карарсксме мрамору од пок. Петра Убавкића, из 1899 г., која спада међу најлепше у вајарству словенакога југа. Штавише, уверени смо да ће наши уметници тек отсада радити на томе да уметнички подигну ликове тројице великана. Да њихове замисли и остварења неће проћи налразно, јамчиће интересантна појава, да су сва тројица, а пре осталих Вук Караџић, у машти нашег народа, јасно сивичене, јасно окарактерисане фивиогноми је. Без обзира на то, упркос томе, што се ти ликови у народној визији различито диференцирају, према стварним подацима, као и ти подаци између себе. Једно, седа- глава, бркати домаћин народне, кућне заједнице, друго, заставник младих поколења, треће, учени саветник, учитељ. волиднор и издржљивог рада.

ИЕ ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ