Naša književnost

НАРОДНИ ЈЕЗИК У ДРАМСКОМ РАДУ СТЕРИЈЕ

Вук се никад није бавио позориштем и ни у којем облику није непосредно учествовао на његовом формирању у српским крајеви-. ма. Ипак, данас, кад се прославља стогодишњица његовог дела, разноврсног у својој структури и огромно значајног по свој ој историској улози, занимљиво је истаћи једну, недовољно уочену,. појединост из његовог посредног утицаја на развитак српске драме раног периода деветнаестог века. Овде ће бити речи о томе какав је став према Вуку заузимао његов савременик Јован Стерија Поповић и како се реформа манифестовала у књижевном раду овог нашег позоришног писца. |

Од 1736 године, када је изведена прва српска позоришна прет-. става, па током читавог осамнаестог и првих деценија деветнаесотог века позоришни комади су код нас писани и превођени јези-. ком који се знатно разликовао од народног и био схватљив само уском кругу образованих људи. Додуше, писци и преводиоци су били надахнути бригом за културни напредак народа и трудили. се Србе „незнања ослободити и комедије добре код њих у бољи кредит метути“, како каже Емануило Јанковић, директор једног од првих српских позоришта и преводилац Голдонијеве комедије „Терговци“. То напредно схватање да је позориште функција кул= турног подизања народа остаће и доцније, па ће га заступати и Јоаким Вујић, који за позориште каже да је „нужна школа“.

Позоришту ву његови први организатори одредили задатак да буди национална осећања код. својих гледалаца и да их морално усавршава. ИМ 'тај задатак је одговарао потребама времена. Срби у Војводини имали су да воде упорну борбу против покушаја да их заведу странпутицама преверавања, односно. однарођавања. У тој борби они су се, често, морали више ослањати на средства културе и уметности него на средства политичке акције У ужем смислу речи. Друкчије су биле прилике у Србији. Ту је