Naša književnost

254 | И - > = Кижевност

народ, почетком деветнаестог века, тек назирао своје дефинитивно

_ ослобођење од турског ропства. Времена су била тешка, испуњена грубим и плаховитим увутарњим непријатељствима, безграничном суровошћу и похлепношћу дојучерашњих устаничких вођа, који су сада свој политички престиж осигуравали гомилањем злата у ћемерима. Културни живот са ове стране Саве и Дунава утврђивали су пречански Срби, са већ стеченим искуствима из једне културно живље средине. Заснивање позоришног живота у Србији такође је дело пречанских Срба. Али је позориште, као један од носилаца културе, тешко продирало овамо и кнез Милош га је "примао као личну забаву на свом двору а не као инструменат вас= питног деловања на масе. —

– Да постане заиста народно, позориште мора имати репертоар који одговара народним потребама и мора се служити језиком разумљивим народу. Ни у Војводини ни у Србији осамнаестог и почетком деветнаестог века та два основна услова за популаризацију позоришта нису била испуњена. Комади из немачке, италијанске и мађарске књижевности, превођени у најразличитијим редакцијама словенског језика, са темама туђим народу, остајали су изван утицаја на културно подизање маса. Усто су и ретке озбиљније појаве у драмској књижевности, као што је трагедија Стефана Стефановића „Смрт Уроша Петог“, имале да преброђују бусије предрасуда и конзерватизма црквених власти у Војводини.

Тек Вукова реформа за увођење народног језика у књижевност и за национални стил у књижевности створила је подлогу плоднијем и народу ближем развитку орпског позоришта.

У јеку Вукове борбе за реформу српско позориште је добило Јована Стерију Поповића. –

Поповић је, са непуних двадесет година, као ђак у Темишвару, спевао једну дугу оду у славу Вукову. Могло је изгледати да ће млади писац, насупрот већини тадашњих књижевника, прихватити Вукове погледе. Али је књижевни утицај Милована Видаковића, као што су показала прва Поповићева дела, надвладао. Доцније, 1832, Поповић пише Вуку: „Обећао сам Вам и народне песме послати, но реч одржати не могу, јер је баш онај певац, на кога сам ја зидао, умро; други су пак врло плитки што се народне поезије тиче“. Из истог времена је и једна Поповићева из јава која сведочи колико је он полагао на Вуково мишљење 0 чисто књижевним стварима. Поповић каже како му је драго што се њему, Вуку, свидела комедија „Лажа и паралажа“, па додаје у писму:

У