Naša književnost

ВУК КАРАЏИЋ И СРПСКА МУЗИКА

У време живота и делања Вука Караџића у Србији није било уметнички гајене, пресфесионално третиране музике. Први музичар који је делао после Устанка у Србији био је Сомборац Јосиф Плезинтер, званично титулисан „књажевоко-арбоке банде капелмајстор“. За потребе двора и војске Шлезингер је испуњавао све музичке дужности: композитора, диригента, учитеља музике и организатора концерата. Но његова многострана делатност, услед отсуства нарочитог талента и потпунијег- музичког. образован ња с једне стране и преоптерећености у послу с друге, није оставила дубљег и значајнијег трага осим пионирског. -

Корак даље у орпској музици претставља композиторска и музичко-репродуктивна делатност Корнелија Станковића.

Србин из Будима, музички васпитаван у Пешти и Бечу, Кор= нелије Станковић на почетку свога композиторског делања није се удаљавао (чак ни у црквеним композицијама) од форме, праваца и изражајних средстава средњоевропских музичара. До значајног преокрета, како у идејном ставу према уметности тако и у уметничкој реализацији, довео га је Вук Караџић, -

Познанство са Вуком у Бечу, дискусије о народној уметности и оправданости чувања и гајења народне уметности и велики утицај који је Вук имао на српску. интелектуалну омладину у Бечу нагоне Станковића да увиди дану музичкој области може применити идеје Вукове. Дотле композитор валцера и кадрила бечког гран. банског стила и песама интернационалног карактера, Станковић сада јасно показује своју преоријентацију речима: „А кад сам већ неки напредак у вештини учинио, још неук у свету, не знадох коим ми путем ваља поћи. Како сам се у туђинству био изучио, ма конм би путем пре пошао него народним. Па за то не могу никад довољно захвалити оној изврстној особи, која ме сачува, те не заиђох

у животу, јер ми показа пут, где сву своју 00 жртвовати могу _ само у корист народну,“