Naša književnost

260 | Књижевност

- У тежњи да упозна и народну уметност и да је примени у свом композиторском раду Станковић одлази у Карловце и у многа друга места Војводине и Србије и бележи и сакупља народне мелодије. Усто са сликарем Стевом Тодорсвићем, који је био одличан певач, изводи те песме на концертима које је приређивао у српским крајевима.

Из тога пута резултирају књиге Срби народне песме“ за глас и клавир, за мушки збор и клавир издате 1858—71865 у Бечу. После тога путовања Станковић је дубоко прожет народносном идејом у музици, он је упознао благо каје је значило откривење за њега и о томе пише: „Наш народ са своим појањем далеко стоји изнад других народа, који нису толико срећни да имају своје народно појање, а то ће рећи кон не поју својим природним, него оним гласом, кон им је вештина створила. Нека је вредност вештачког појања са вештачког гледишта велика, али се од њега иште још нешто веће, а то је, да је оно и народно, јер само је онда оно, што треба да је.“ – |

И у свом музичко-репродуктивном раду Станковић покушава да примени плодоносне идеје Вукове. Пошто је постао диригент Београдског певачког друштва, он настоји да се у том хору, наместо страних песама врло често сумњивог уметничког квалитета које су дотле певане, на концертне програме ставе српске народне лесме. Са тим својим предлогом Станковић је наишао на велики отпор код конзервативних чланова хора који нису могли да прихвате такву реформу, јер им се чинила сувише револуционарна. Међутим, упорним својим настојањима да спроведе своје намере у дело и уз вредну помоћ Стеве Тодоровића, Станковић је успео да и у Београдско певачко друштво продре и да се пева хармонизована народна песма. -

Станковић би вероватно и даље радио у томе правцу и успео да у композиторском смислу постави солидне основе једне националне композиторске школе; међутим, прерана смрт (умро је у својој 31 години) спречила га је да продуби и до краја оствари своје намере. Међутим, захваљујући Вуку, први кораци на пољу уметничке музике у Србији били су у духу народне уметности и,

· управљени правилним смером, довели су неколико деценија касније до значајних остварења Слевана Мокрањца.

Вук Караџић, изгледа, није се дубље занимао музиком. Што су баш у другој књизи првог издања издатој у Бечу 1815 године