Naša književnost

Избор лирике ~ 271

_ Свирац свира, пушке попуцују, Моме поју, момци подвикују, Јоште мало, ето винограда, Гледај сада убавога рада:

Бери, носи, час доле, час горе, Момци кликћу, а песме се оре, „Живо, живо!“ један другог кори, Живо с' ради, ал нико с не мори: Гледни само после ује сваке, Гледни само оне ноге лаке,

Та тек што се свирац чује,

Већ у колу с" поскакује.

Коло, коло, свирац свира,

Нога земљу не додира,

„Ситно, брате, ијујују!“

Момци чили подвикују:

„Свирац свира,

Не да мира, А још више девојчице,

Њине очи и ножице.

Деде, брате, ијујуј!

Де поскочи, не лудуј!

Ко би, јако, момак био

Па се не би помамио!

Ао селе босонога,

Зла ти маја до зла Бога,

Не дала ти чарапица

Ни лаганих папучица,

Да учиниш клепа-клапа —

За тобоме, душо, скапах.

Охо, селе вита стаса,

Држ' се браци око паса,

Коловођа колом вија,

Коло лети, зној пробија, .

"Ал у твоји недри туде Окле снега до две грудер Чудо, селе, дивно чудо,

Ала би' се млађан груд о!“ Коло, коло, наша дика, Пушка пуца: цика, цика!