Naša književnost

Бранко Радичевић лирик : 285

ту на линији најбољих песника, и најбољих интерпретатора артистичких проблема. Максим Горки, у својим чланцима о књижевно_сти, у моменту констатације да књижевност младих не ваља, казао је на два места: „Треба опет потражити добар спој реализма са рсмантизмом.“ Намеће се човеку стотина примера, одмах. Хајне, на једном месту, има сцену богова на Олимпу: богови се веселе, једу, пију, певају. „Одједаред, задуван и уздахтао, крвљу упрскан, појави се један Јеврејин са трисвом круном «на глави и са великим дрвеним крстом на раменима. Тресну крстом песред богате трпезе богова. Златни бокали зазвечаше, богови умукоше, побледеше, и блеђаху све више, и најзад се расплинуше и нестадоше као магла“. Је ли то романтичка апотесза хришћанству» То је романтичка сцена и слика, али врло реалистички закључак: да свему што _ човечанство редом ствара, прети смрт, кад дође нова јака мисао и мах, споразумке људске акције. Ево други пример за спој ромавтике и реализма. А. Тенисон има поему, обраду старе дредњевексвне легенде о краљу Артуру и чувеном „Округлом столу“ витезсва. По завршетку борбе, краљ Артур, пун рана, умире на рукама последњег витеза, последњег огранка прошле епохе. Витез у том смислу и јадикује: остаје сам, прохујало старо време старе славе. Умирући краљ му говори:

(Стари ред се мења, чини место новом Бог се показује на разне начине; Без новог доброг реда 1 Навикнуто би изопачило свет.

>

Реалистичке речи и стварност јаки од ромавтике умирања једног борца који завршава епоху... Бранкове су песме одличан и модеран спој реализма и романтике. Бранко не излази, или једва излази из савремености. Бранко компонује свој најлепши еп, Ђачки растанак у славу и за љубав савременика. Бранков романтизам је ту истина и стварност, не хране га сенке и утвари, него живот и животне појаве и енергије. Романтизам на подлози младићске среће; Бранко је редак Славен и Србин који је имао храброст да буде срећан; — на подлови патриотизма; на подлози понарођавања књижевности кроз снагу језика, који је и Бранковим радом постајао, и постас, херој наше духовне стварности. Бачки “растанак је мало еп, мало лирика; мало реализам, мало романтизам — на подлози Бранковог гладног срца, и на подлози топле идеје о братству народа. Пут је сатира, наравно, на подлози реализма, па и здепастог

У