Naša književnost

120. ( 3 Књижевност

Шта је учинило да Вук дефинитивно победи тек 1847 године, иако је он свој просветни и реформаторски рад отпочео на 34 године пре тога времена, још 1814 г.Р То је онај тешки услов који је тражио Вуков револуционарни рад, као и сваки други сличан рад којему је у основици кидање са оним што је дотада било и при-

мање нечег сасвим новог и за многе неочекиваног. Вукова реформа.

тражила је конгенијалне људе, сродне Вуку по дубокоме националНОМ осећању и готовости да се томе осећању све жртвује; и дотадашње знање, и лични понос и све наслеђене традиције. Она се није задовољавала обичним патриотизмом људи који воле свој народ, већ је тражила фанатике те љубави, који ће њој на пл принети све, па и себе саме.

Вук је тражио од тадашњих књижевника да се одрекну онога што су у школама, заснованим на ненародним (немачким, латин· ским и црквенословенским) основима, учили и да се врате ономе што су знали о језику своме пре тих школа, а ако не могу то, да оду у народ и поправе свој језик или да дођу њему, Вуку, у школу. Књижевници то, у већини случајева, нису могли или нису хтели разумети, сматрајући да је и против природе и против сваког здравог разума да учени људи иду неукоме у школу, да-они који треба народ да просвећују иду народу да се од њега просвете.

Тако су они стајали према Вуку као јака фаланга, повезана аврстим везама, стајали су све до 1847 године када се та фаланга толико затресла да су се њени учесници распрштали на све стране. Узалуд је Вук покушавао и раније, и својим радом и личним утицајем на појединце, — ништа није помагало. Најбољи је пример за то његов пријатељ и саветодавац у некојим стварима Лукијан Мушицки. Вук је на њега рачунао, јер је веровао у способности његове. Говорио му је да ће бити један од најславнијих људи у нашем. народу ако прихвати његове идеје. Али Мушицки или није имао снаге да на то пристане или се са тако коренитом реформом није помирити могао, већ је остајао на половини пута. И Магарашевић (први уредник Матичина ,„Летописа“), и Вуков поштовалац Платон Атанацковић, Јован Стејић, Јован Ст. Поповић и други, па чак и отворени Вукови противници као Јован Хаџић и многи други — знатно су свој језик поправили под Вуковим утицајем, али, у потпуности, Вукова наука нису примани. „Сви су они, говорио је каткада Вук:, овој мозак крпили мојим“; али ни на какав крпеж

1 В. код Стојановића, „Живот и рад Вука Стеф. Караџића“, 1924, 729.