Naša književnost

128 : Г _ Е 52 Књижевност

Ја сматрам да је, под непосредним Вуковим утицајем, Бранко у својој поезији пошао за народним узорима. Класична простота, прозрачност и лапидарност његова стила воде порекло из народне лирске поезије. Има ли штогод простије и сажетије испевано од „Девојке на студенцу“: -

Кад сам синоћ овде била,“

ИМ водице заитила,

Дође момче црна ока, -

На коњицу лака скока, Поздрави ме, зборит оде:

»„ Дајде, селе, мало воде.“ итд.

То је она простота у књижевности за којом су жудели толики изванредни духови свих књижевности, а која се давала Бранку тако лако, тако непосредно.

Ја мислим да је под Вуковим утицајем, а у пуној сагласности са својим расположењем према тадашњој књижевности, Бранко допустио себи и извесну слободу и тема и обраде. Он је био, несумњиво, добар познавалац народних поскочица и сличних узречица у колу народном, а тако исто и народне лирске поезије. Ја мислим да се он на мнего места њима инспирисао, исто онако као што се и Вук, нарочито у [-вом издању свога речника, који је био Бранку добро познат, није клонио да наведе и понеку такву поскочицу или узречицу и уопште није сматрао да је потребно клонити се онога чега се сам народ не клони. Наравно, у тадашњем образованијем („грађанском“) друштву, васпитаном на укоченом псеудокласицизму ХУШ века, плачевном романтизму и сентиментализму, хипокритеки одражаваном у неком високом „тону“ од надрикњижевних величина тога времена, то је изазивало и искрена негодовања и свакојаке неискрене протесте, не би ли се још више омаловажио и иначе омрзнути Вуков покрет. А Бранко, како изгледа, је поменутим слободама хтео да изрази своје негодовање према тадашњој извештаченој, укрућеној књижевности; он је, као у своме „ЛИ ЋУНА, просто изазивао своје противнике. У сваком случају, без обзира на данашњу књижевну вред: ност појединог Бранкова састава, ово је била нова поезија, која је као горски силни ветар донссила загушљивој атмосфери тадашње књижевности свежину, нов живот, нове могућности, природан, неувиљен и слободан начин певања. Она је морала крчити себи пута и придсбиј ати за себе све што је искрено осећало и живело народним животом.