Naša književnost

"136 Е | Књижевност

_ стрину, простоту И једноставност језгра народног духа. Он је неумитно поставио принципе књижевног језика који обавезно мора црпсти своје сокове и квалитете из говора широких народних слојева. На тај начин је извршисб удар на класну одвојеност, на отубивање књижевности од живота народа. На тај начин је дао вредност даровитости српског народа, не само у његовој интелигенцији, већ и у његовој маси, из које извлачи драгоцености, задивљујуће за друге народе који су се у његово доба налазили на много вишем културном ступњу. Он снагом, бистрином и ведрином свога ума разбија све покушаје удворичке интелигенције, оне која је тежила да оправда господарство нове буржоазије над народним мабама, да се отуђи од живота народа и од тековина народног устан-

(Он скупља народне песме, обичаје, обилази слепе гусларе, улази тамо где стопа удворичког и отуђеног књижевника не би крочила, спушта се у дубине народног живота, одабира вредности здравим, поузданим смислом за лепоту. Не напушта га никад оно чобанче из села Тршића које самоиницијативно пресреће пролазнике трговце и калуђере и тражи од њих да му протумаче азбуку. Над њиме је племенита, поуздана, славистичка и славенофилска рука Копитара која га води у књижевном и научном развитку. Али је у њему завичај са бунама и збеговима, са устанцима и згариштима, на којима се чује песма која узноси, храбри, одушевљава, задивљује. Ту је он чуо и оне фантастичне народне приповетке и народна предања о ђаволу и вештицама. Није ли и само његово име Вук требало да одагна вештице које су постале садржина ропства! А ту је он сазнао и за мудрост народа сажету у пословицама, у оном лапидарном, збијеном говору у коме су скупљена искуства многих генерација, а који у својим пластичним сликама носи боју и одлику народног духа. У Вука су се оне упиле, поспале саставни део његове мисли, тако да је у одбранама својих погледа, у полемикама, њих употребљавао да убеди, обезоружа своје противнике. (Он је говорио онако како народ говори, он је мислио онако како народ најбоље МИСЛИ. у

Ми нећемо позније наћи књижевника који је са толико снаге и богатства понео садржину изворног народног живота. Због тога је морао онако отсудно стваралачки деловати на нашу књижевност. Због тога је морао онако импресионирати Његоша, " Мушиц-= ког, најдаровитије људе свога доба. Песник Бранко Радичевић је сав, са младићском смелошћу, са непосредношћу и искреношћу | које су одликовале његову лирику пошао за Вуком. Он је осетио