Naša književnost

Лик Вука Караџића | 135 ·

збуниле ни забране српске државе, ни анатеме српске цркве, које су удариле на његсве списе. Био је необично сигуран у историски значај свога рада. У писмима својим пријатељима, он стално подвлачи величину свог историског задатка и плодове које ће убирати будућа поколења од тог рада.

- У писму Лукијану Мушицком он даје потстрека овом песнику: „А сад је баш за вас вријеме, да изиђете на позориште Српскога књижества; да ову епоху утврдимо, и темељ књижеству да поставимо, већ је вријеме, а видите да нема никога, него све којакакви ђаци и ципори... Ми смо Платони и Аристотели у данашњем народу нашему; ми треба ове ципоре све да презремо и да пишемо за благодарно потомство, које ће бити често од садашњих будалаштина наше благображене простоте, које неће питати ђе се ко родио, и како је ишао, и како се носио; него ће гледати оно по му је оставио, и по ономе ће судити о нашим умовима и срцима“ У овим одељцима писма Мушицком у пуној јасноћи показана је свест Вука Караџића о значају његовог рада на постављању основа народној култури. То је свест о историској улози великог писца који је изишао из народне револуције. Оно „ми смо Платони и Аристотели“ није никаква мегаломанија, преувеличавање своје личности. То је означавање само размере улоге у Једном народу који из дубоке таме ропства излази, сачувавши. своје најбоље вредности и одлике, буном у којој подвизи личе на старе римске и грчке легенде. Огромни преокрет у историји српског народа настао у народној револуцији био је судбоносан фактор у Вуксвом раду. Вук је знао да његов рад удара темеље народној култури, да у тај рад мора унети најчистију и најбољу садржину народног живота, јер ће од њега зависити успех и величина стваралаштва уметничког и научног рада Србије у будућности.

Заиста, Вук се није варао. Он је ударио темеље „књижеству“ и народној култури Србије. Он је ослободио правотис од сувишнога, од свега онога што је у њему оптерећавало здрав разум, логику. Он је ослободио књижевни језик од облика који су страни говору народа. Дао је материјала Ђури Даничићу да тај говор уобличи, да из онога што је најздравије, најбистрије и најлогичније у том говору иввуче правила која ће за нас бити јасна као дан, а за која се је некад морало борити, објашњавати, дискутовати. Он нам је дао азбуку којом се поносимо, јер је једна од најбољих у Европи, а то је због тога што је најприкладнија особинама и квалитетима народног живота. Она је изразила у себи би-