Naša književnost

Грађа за српску историју - _ = 157

у том покажемо, а у исти пар чибукџије, кафеџије, бербере, асталџије и друге мање моје служитеље напустимо да га с различитим питањем о Петербургу непрестано забављају. Тим једним средством можемо му се осветити, и зато сам овде свима већима наложио да га нипошто ни за што не ушпиткују, већ с њим тако да се спходе као да у Петербургу и није био. То утолико лакше можемо с њим чинити, јер нам је Аврам на руци, од ког ћемо моћи све чути и дознати што нам нужно буде. Послаћемо га и у Београд и брату Јефрему, коме ћу ја особито писати да се и он зна прам њега владати. Вама пак с овим препоручујем да свима чиновницима тамо закажете да се вишереченог основанија држе: и, ако би Ћетко сам о његовом посолству почео што говорити, начин тгледе како. ће га заћутати; а к тому је најбоље средство ово: да му сирјеч сваки ком би он почео о Петербургу што говорити, реч пресече и запита га: Дед, бога ти, кажи ми најпре како си у Одеси лађе товарио, в како си прошао кад си у Ердељу е- дукати трговао“ А у другом · писму од 2 фебруара пише да се Амица спрема да Цвјетка, како. онде приспе, оправи с некаквим царским касапима да им по нахи-

јама купује овнове.“

=

Милош управо показује да је рад да нико није ни налик на њЊ, или управо да су сви други људи осим њега ништа. Он је, истина, 1816 г. био задовољан са именом Кнез, но будући да су се сви народни чиновници, осим писара и буљубаша, звали кнезови, зато се он у своме печату и у потлисима назове књаз. Но по времену чујући да је књаз и кнез једна реч, и да Руси свакога арпског кнеза зову књагом, сн заповеди те се на актама начињеним на скупштини у почетку 1807 године нико не потпише кнез, него се сви кнезови

„незову исправницима; но потом чујући да су исправници у Каравлашкој велика господа, он, после дугога саветовања са својом свитом како би се чиновници назвали да млого не значе, заповеди на скупштини у почетку 1830 године да се кнежински и срески кнезови унапредак зову капетани (а кнежине и срезови капетаније), а нахијски исправници или сердари. И тако се после скупштине све Кнезовске дипломе измењају за капетанске, сердарску добије само Мићић у Ужичкој нахији, а исправничке још до данас нема нико. — Око истога времена заповеди Милош да се осим њега (И, за невољу, његових синова и браће) нико не зове господаром, него господином!