Naša književnost

160 - - 5 | = Књижевност

_ ВУКОВО ДЕТИЊСТВО (1787—1808)

Вук се родио у Тршићу крај Лознице на Митровдан (5 новембра по новом) 1787 године. Дед му по оцу доселио се у Подриње из Дробњака, а дед по матери из Никшића, обојица из оних делова старе Херцеговине који су доцније ушли у састав Црне Горе.

Родитељи његови, Стеван и Јегда, имали су пре Вука шесторо деце, која су сва помрла у раном детињству, по свој прилици "од туберкулозе. Вук је сам причао како су га крстили овим именоМ. да би се болест уплашила, те на њега не ударила. Али ма да је остао жив, целога века боловао је од туберкулозе костију, а од тринаесторо његове деце ПЕР СОРО је покосила сушица за младих дана.

Вуков пријатељ, руски научник Измаил Ивановић Срезњевски, у свом чланку који је написао 1943 по причању самога Вука, казује како је „Вук још дететом научио тако лепо читати и писати да се чак и не сећа кад је био неписмен“. Његов рођак Јевто Савић размутио би барут у води, развио хартију од "пушчана фишека и писао по њој мастилом од барута; учећи Вука словима. „Тек много доцније, — прича Срезњевски, — Јевто је добавио неМакав буквар, можда московски, са сличицама... Тај буквар Вук је много волео. Идући по селу или путем -и мат буквар, није пронуштао никога, од кога се надао да 5 добити одговора, а да га не запита да ли добро чита ово или оно.

Кад му је било осам година, у Лозници се отвори „мала школа“, у коју оде -и Вук, али ускоро куга поче да коси, те се он врати кући, у село: Видећи колико му је син жељан учења, отац га после фвога- одведе у оближњи манастир архимандриту Стефану Јовановићу, кога су Турци отровали 1799 због његова заузимања за српски: народ. Кад је Вук дошао у Троношу 1796, архимандрит је сав био заузет јавним пословима, те мали ђак допаде у руке другоме учитељу, који је био врло лош. „Служио сам као ђачић једнога калуђера, — причао је сам Вук у старости, — и дворио га при ручку. Калуђер је сам лио вино у чашу, а мени би само викнуо: · Дијете, ули мало и воде; ја не пијем без воде!“ И ја бих похитао да улијем воде, али је духовникова чаша била тако пуна вина, да воде није могла примити више од неколико капи! Маи се овако. препуна чаша прелије, калуђер ме је карао — и багами = тукао.“ По оби-

аватар а