Naša književnost

Ме

Вуков живот - _ 165

Асанагиници, а за ријечи донио ми је читав з рис хартије Пе на једнаке листиће у осмини.“ Вук га послуша и стане исписивати песме којих су се сећали

он и његова рођака, жена Стевана Живковића. Тако прва Вукова

књига, Мала песнарица, буде готова почетком 1814. Док се печатала, Вук напише и прву граматику народнога језика, Писменицу, коју је те исте године објавио.

Копитар му је и овде, поред савета мако ће радити, учинио

још једну велику услугу: послао је Песнариц у најчувенијем

немачком филологу, Јакобу Гриму, који је о овој првој Вуковој · књизи написао врло ласкаву оцену. У-исто време Копитар је целу Песнарицу превео на немачки и рукопис послао самом Гетеу, који ће га искористити за свој чланак о српској народној поезији. Пре годину дана Вук је био непознат младић, | испред турске силе; после годину дана, он је писац двеју књига з2 које се занимају први људи у Европи: Гете, Грим, истока. Котитар..: Али учени људи међу Србима нису били задовољни. Се ли су граматику „славјанскога“ или „славјано-сербскога“ језика, а дсбили је „по говсру простога народа“, па још писану ортографијом у којој су се већ осећале Вукове намере да упрости азбуку: у њој додуше још није било нових слова, али су многа од старих писмена била већ избачена.

У ово доба карловачки митрополит Стефан Стратимировић владао је српским јавним животом. Био је деспотска природа. За њега је један савременик духовито. приметио како „свакој птици хоће да буде кобац“. Све је дрхтало пред њим, те су се прија= тељи уплашили и за Вука. Бојали су се да не прође као грчки учитељ у Бечу, за кога се пронео глас да-га је црква због сличних ствари анатемисала. Али је Копитар охрабрио Вука, оценивши врло ласкаво његову граматику у своме бечкоме часопису, и Вук одговара својим пријатељима (а богме и непријатељима): „Нек вичу колико им драго. Србљи кажу: Ко се боји врабаца, нек не сије Пре А ја нити желим бити игуман, ни прота.“

После објављивања, Вук одлази у Срем, где је наишао на два ·

_ Ддаровита зналца народних песама: на хајдука Тешана Подругови-

ћа и на гуслара Вишњића, од којих је преписао око четрдесет прекрасних песама.

Вративши се у Беч, Вук издаје крајем 1815 другу књигу Песнарице, посвећену Копитару, а у Новинама сербским